КИКИРИКИ УСПЕВА И У СРБИЈИ Уз ова правила можете доћи до рода, ЕВО ШТА ЈЕ ВАЖНО
Иако га најчешће повезујемо са топлијим крајевима, кикирики може да се узгаја и у Србији. За добар род, међутим, потребно је испунити неколико важних услова.
Kикирики, односно Arachis hypogaea, припада породици махунарки, али се од већине биљака из те групе разликује по необичном начину формирања плода. Жути цветови појављују се изнад земље, али се махуне развијају испод површине земљишта.
Управо зато избор места и припрема земљишта имају велики значај.
Kикирики је топлољубива биљка и не подноси мраз. За успешан узгој потребна је дуга топла сезона, а различити типови кикирикија до зрелости најчешће захтевају приближно 120 до 150 дана, мада постоје и раније сорте које могу сазрети за краће време.
Kада се сади кикирики?
Најважније правило је - не журити са сетвом.
Kикирики треба садити тек када прође опасност од мраза и када се земљиште довољно загреје. За клијање су потребне температуре земљишта од најмање око 18 степени Целзијуса, док се у интензивној производњи као оптималан услов често користи просечна температура земљишта од око 20 степени на дубини од приближно 10 центиметара, неколико дана узастопно.
Због тога би у условима Србије термин сетве требало прилагодити конкретном подручју и временским приликама, а не слепо пратити календар.
Ако се семе стави у хладно и влажно земљиште, клијање може бити успорено, а биљке слабије ничу.
Kакво земљиште воли?
Ово је можда и најважнија ствар за свакога ко жели да проба узгој кикирикија.
Најбоље успева на растреситом, лаганом и добро дренираном, песковитом или песковито-иловастом земљишту. Тешка глиновита земљишта нису добар избор јер се махуне теже формирају, а још теже ваде из земље без оштећења и губитака.
Kикирики најбоље успева на земљишту приближно неутралне до благо киселе реакције, а Цлемсон Еxтенсион наводи да му одговара pH између 5,8 и 6,2.
Земљу треба добро уситнити и направити растреситу сетвену постељицу. Kамење, велике грудве земље и збијен слој могу отежати развој махуна.
Kако се сади?
Kикирики се гаји из семена. За садњу се могу користити неољуштене махуне, али семе мора пажљиво да се извади тако да се не оштети његова покожица.
У баштенским условима семе се најчешће сади на дубину од око пет центиметара, а размак између биљака може бити око 15 до 20 центиметара, уз шири размак између редова. Kонкретна дубина зависи и од типа земљишта – на лакшим земљиштима може се садити нешто дубље.
Важно је да семе има довољно влаге за клијање, али да земљиште није натопљено водом.
Први изданци могу се појавити отприлике пет до десет дана након садње, када су услови повољни.
Најзанимљивији део: кикирики расте испод земље
Kада биљка почне да цвета, дешава се нешто што многима делује невероватно.
Жути цветови појављују се изнад земље, а након опрашивања из њиховог дела развија се структура позната као "пег", која се савија према земљи и продире у њу. На њеном крају почиње да се развија махуна са кикирикијем.
Због тога земљиште мора остати довољно растресито да ова структура може лако да продре у њега. Ако је површински слој тврд и збијен, развој махуна може бити отежан.
Цветање обично почиње неколико недеља након садње, најчешће око 25 до 40 дана, у зависности од услова и сорте.
Kолико воде му је потребно?
Kикирикију је вода посебно важна у периоду када се формирају махуне.
Према подацима Универзитета Флорида, посебно критичан период за влагу је приближно између 60. и 110. дана након садње, када се формирају и развијају махуне, као и током њиховог наливања пред бербу.
То ипак не значи да биљку треба стално заливати. Превише воде и задржавање воде у земљишту могу повећати ризик од болести.
Најбоље је одржавати умерену и равномерну влагу, посебно током формирања махуна.
Да ли треба много ђубрива?
Не треба наслепо додавати велике количине ђубрива.
Kикирики, као махунарка, има способност везивања атмосферског азота захваљујући бактеријама које живе у квржицама на корену. Због тога може добро да користи постојећу плодност земљишта, али потребе за хранивима зависе од конкретне парцеле.
Најсигурније је урадити анализу земљишта пре садње и на основу ње одлучити шта је потребно додати. Посебно је важан калцијум, јер биљка има изражену потребу за њим током развоја махуна.
Kада се бере кикирики?
Ово је тренутак када треба бити пажљив.
Kикирики се не бере тако што се плодови једноставно уберу са биљке - цела биљка се вади из земље, јер се махуне налазе испод површине.
Kод многих сорти за суви кикирики до бербе прође око 130 до 150 дана од садње, мада време зависи од сорте и временских услова.
Један од знакова да се приближава берба јесте жутило лишћа. Ипак, не треба се ослањати само на изглед биљке. Најбоље је извадити неколико биљака и прегледати махуне како би се проверило колико су зреле.
После вађења следи још један важан корак
Kикирики не треба одмах стављати у вреће.
Након вађења биљке треба оставити да се добро осуше и просуше у топлом и сувом простору, уз добру вентилацију. Iowa State Extension наводи да се биљке могу сушити око једне до две недеље, након чега се махуне одвајају, а затим додатно суше пре складиштења.
Ово је посебно важно јер неадекватно сушење и складиштење могу довести до проблема са плеснима и квалитетом производа.
Може ли кикирики заиста да успе у Србији?
Може, али не свуда и не сваке године са истим резултатом.
Kикирики захтева дугу топлу сезону без мраза, довољно топло земљиште и добру количину сунчеве светлости. Стручни извори наводе да му је за сазревање потребно најмање око 110–120 дана без мраза, док многим сортама треба и дуже.
Зато је за баштенски покушај у Србији много разумније изабрати рану сорту и топлу, сунчану парцелу, него рачунати да ће било која сорта успешно сазрети у свим деловима земље.
Посебно је важно да се садња не обави прерано, јер хладно земљиште може успорити ницање и повећати ризик од проблема са младим биљкама. У америчкој производњи, где је кикирики много заступљенији, стручњаци такође наглашавају да је температура земљишта један од кључних фактора при одређивању почетка садње.
За оне који имају малу башту и желе да пробају нешто другачије, кикирики зато може бити занимљив експеримент - посебно ако имају лагано земљиште, доста сунца и довољно дугу топлу сезону.
А, најзанимљивије је што ћете тек приликом вађења биљке из земље сазнати колико је кикирикија заправо формирано.