СРПСКИ МИНИМАЛАЦ РАСТЕ, АЛИ ЕВРОПА БЕЖИ У неким земљама најнижа плата прелази 2.000 евра
У Србији је минимална зарада ове године повећана за 10,2 одсто.
Иако ће минимална зарада у Србији наредне године порасти на око 70.000 динара, она је и даље значајно нижа него у већини земаља Европске уније, где најниже плате у појединим државама прелазе 2.000 евра бруто.
Минимална зарада у Србији, како је недавно договорено, наредне године износиће 405 динара по сату. То значи да ће минимална зарада у просеку бити око 70.000 динара месечно, док тренутно износи око 65.000 динара, односно приближно 550 евра.
Директива ЕУ о минималној заради
Српска минимална зарада нижа је него у већини земаља Европске уније. Према истраживању Eurofound-а, међу 22 државе чланице које имају националну минималну зараду, највећи минималац има Луксембург, а најмањи Бугарска.
Европска унија је 2022. године усвојила Директиву о адекватним минималним зарадама, која представља заједнички оквир за утврђивање минималних зарада. Државе чланице биле су обавезне да директиву примене и укључе у националне прописе до 15. новембра 2024. године.
Како се наводи у истраживању Eurofound-а, већина држава то је учинила до краја 2024. године. Данска је 2023. године поднела тужбу пред Судом правде Европске уније, тражећи потпуно или делимично поништење директиве. Пресуда из новембра 2025. године потврдила је валидност најзначајнијих одредби Директиве о минималним зарадама.
Бројне државе чланице су током 2025. године први пут спровеле нове процедуре у складу са новим прописима. То, како примећују истраживачи, није довело до већих промена.
Колики је минималац у ЕУ?
Националне минималне зараде наставиле су да расту широм Европе и током 2026. године. То показује најновији извештај Eurofound-а „Минималне зараде у 2026: Годишњи преглед“.
Бруто националне минималне зараде повећане су између јануара 2025. и јануара 2026. године у 21 од 22 државе чланице са националном минималном зарадом.
Највећи раст поново је забележен у централној и источној Европи. Словенија је имала највеће повећање, од 16 одсто, док су Бугарска, Словачка, Литванија и Мађарска забележиле раст од око 11 до 12 одсто.
Када је реч о бруто износима, највећу минималну зараду имају:
Луксембург – 2.378 евра
Холандија – 2.056 евра
Ирска – 2.034 евра
Белгија – 2.037 евра
Немачка – 1.570 евра
Француска – 1.424 евра
Шпанија – 1.294 евра
На другом крају листе налази се Бугарска са минималцем од 427 евра бруто. У Мађарској износи 479 евра, у Румунији 484 евра, а у Летонији 628 евра. У Хрватској минимална зарада износи 756 евра бруто, док је у Словенији 942 евра.
Минималци расту брже од просечних плата
Истовремено, нижа инфлација омогућила је да запослени са минималним примањима у готово свим државама ЕУ повећају куповну моћ. Румунија је била једини изузетак почетком године, јер је повећање минималца уследило тек у јулу.
Један од показатеља које Eurofound прати јесте Кајцов индекс, односно однос минималне и просечне зараде. Он је током последње деценије порастао у већини држава чланица, што значи да су минималне плате расле брже од просечних.
У шест земаља – Португалу, Холандији, Пољској, Словенији, Грчкој и Шпанији – Кајцов индекс је 2024. године био 50 одсто или више.
Србија се такође приближава тој граници. Према домаћим подацима, минимална зарада ове године износи око 65.000 динара, док је просечна нето плата око 120.000 динара. То значи да минималац већ сада премашује половину просечне зараде.
Са новом сатницом од 405 динара и просечним минималцем од око 70.000 динара, однос ће наредне године бити још повољнији за запослене са најнижим примањима.
Ипак, поређење са Европском унијом показује да Србија и даље значајно заостаје када се посматра сам износ минималне зараде, посебно у односу на најразвијеније европске економије.
