Да ли Србију чека скок „цене новца“? НАЈАВЉЕН РАСТ ЕУРИБОРА Ево коме ће РАТА КРЕДИТА директно да скочи
Члан Управног савета Европске централне банке (ЕЦБ) и председник Бундесбанке Јоахим Нагел сигнализирао је данас да ће ЕЦБ следеће недеље повећати каматне стопе, али је истовремено поручио да не треба очекивати унапред дефинисан пут даљег заоштравања монетарне политике.
Тржишта оцењују да вероватноћа да подигнемо каматне стопе на септембарском састанку износи више од 95 одсто и рекао бих да прилично добро разумеју како ћемо вероватно реаговати у овој фази, рекао је Нагел у интервјуу за Монд.
Каматне стопе су стопе по којима ЕЦБ позајмљује новац пословним банкама у еврозони или прима њихове депозите. Оне представљају основну "цену новца" на европском финансијском тржишту.
Он није хтео да саопшти смернице за даље деловање Европске централне банке након септембра, додавши да ће се одлуке доносити од састанка до састанка, у складу са новим економским подацима.
Нагел оцењује да раст приноса на финансијским тржиштима компликује ситуацију за ЕЦБ, јер скупље финансирање може да утиче на економску активност, инвестиције и услове задуживања држава и компанија.
Председник Бундесбанке притом заузима ставове који одступају од традиционално конзервативне позиције немачке централне банке.
Подржао је укидање немачке уставне кочнице дуга, односно правила које је ограничавало буџетске дефиците у нормалним околностима, као и могућност заједничког задуживања држава чланица ЕУ.
Јоахим Нагел своје ставове образлаже потребом за снажнијом европском интеграцијом и желљом да Бундесбанка део европског процеса одлучивања.
Он је истовремено потврдио да је један од кандидата за челну функцију у Европској централној банци, након што садашњој председници Кристин Лагард истекне мандат у 2027.
Немачка влада, међутим, још није званично подржала његову кандидатуру, пише Танјуг.
На који ће начин ово утицати на Србију?
Одлуке ЕЦБ-а имају утицај на финансијски систем у Србији због високе евроизације домаће економије. Кредити индексирани у еврима у Србији директно зависе од ЕУРИБОР-а (међубанкарске стопе у еврозони). Када ЕЦБ подигне референтну каматну стопу, ЕУРИБОР убрзо расте.
Последица: Корисницима евро-кредита са варијабилном стопом (која се обрачунава као ЕУРИБОР + фиксна маржа банке) рата кредита директно расте приликом наредног периодичног усклађивања (на сваких 3 или 6 месеци).
Последице се могу осетити и на другим пољима. Пословне банке у Србији могле би да прилагођавају понуду нових стамбених, готовинских и привредних кредита индексираних у еврима. Кредити постају скупљи, услови одобравања ригорознији, а месечне обавезе за нове дужнике веће.
У овим околностима НБС је често приморана да прати трендове ЕЦБ-а и повећава своју референтну каматну стопу. У том би сличају порасле рате и у динарским кредитима.
Такође, српске компаније које се финансирају кредитима у еврима суочиће се са већим трошковима отплате. Скупље финансирање у Европи може смањити инвестиције немачких и европских компанија у Србији, као и тражњу за српским извозним производима у ЕУ, пише Телеграф бизнис.
