ШТА СЕ ДЕШАВА СА ДЕЦОМ? Све више их одлаже полазак у школу, а стручњаци напомињу: „Није разлог да волимо да лепимо дијагнозе”
Дефектолошкиња Кристина Галић објаснила је зашто све више деце одлаже упис у школу и шта се крије иза повећаног броја деце са сметњама или одступањима у развоју.
Нова школска година је почела, али нису баш сви прваци сели у школске клупе. Наиме, сваке године за одређен број деце се одложи упис у школу, уколико за тим има потребе, тј. уколико дете има неке развојне сметње или сличне проблеме због којих стручњаци промене да је потребно да се одложи полазак у школу.
"Деца одлажу школу односно родитељи деци одлажу школу зато што код детета постоји одређено одступање. Школа се не одлаже зато што је нама тако лепо и зато што је детету тако лепо и зато што је то тако супер одложити школу и не кренути са својом генерацијом. Школа се одлаже када постоји реалан разлог за то", рекла је у видеу који је објавила на Инстаграму мастер дефектолог Кристина Галић, која се десет година бави децом у спектру и њиховим родитељима.
Она је истакла да је број деце којима се данас одлаже упис у школу дефинитивно већи него пре десет година, а као један од разлога за то наводи боље препознавање симптома односно проблема код деце.
"Када данас вртимо филм из наше школе, знамо да је сигурно било и једно дете са аутизмом, и једно дете са дислексијом и једно дете са АДХД-ом и једно дете са сниженом интелигенцијом које није било препознато, којем није дата подршка и које се третирало као свако друго дете и које се можда некада чак и извргивало руглу зато што не уме да чита. Тако да, један број те деце заиста јесте боље препознат данас".
Галићева је рекла да је и те како видно да данас имамо све већи број деце са одступањима у развоју, а онда је навела и шта су разлози.
"То сигурно није зато што ми као стручњаци волимо да делимо етикете деци. Стога, разлог није зато што ми волимо да лепимо дијагнозе, него из разлога што заиста постоји већи број деце са одређеним проблемом. Да не залазим у причу већи постотак, преваленца аутизма, хајде да се вратимо рецимо на одрастање деце, на начин стимулације деце, на вртиће и пуштање екрана у вртићима, на пуштање екрана својој деци. Пре нису били телефони, ми их нисмо користили, нисмо гледали толико те екране јер нисмо имали толико садржаја и морали смо да се бавимо тим дететом, није било шта друго да му понудимо. 'Је л' ти досадно? Шта да ти радим што ти је досадно, мораш да се заиграш сам'. Или ти ја нешто причам, ја ти нешто певам, ја те водим напоље, ја са тобом нешто конверзирам зато што немам телефон у који ћу ја да гледам. Није само суштина у давању екрана детету, то је тек погубно, али и ми гледамо у екране и деца то виде од нас, деца виде како се ми понашамо".
Кристина је истакла да многи родитељи данас желе комфор и да се малтене ништа не промени у њиховој свакодневици када добију дете.
"Ми желимо свој комфор, да седимо у кафићима, да једемо вечеру у ресторанима, зашто ја тога да се одричем кад сам постала родитељ? Ја желим свој комфор, три летовања за годину дана, ја желим да идем и на зимовање, како моје дете да издржи у том авиону или на том путу? Па, дај му екран, да му прође време. Значи, све се променило".
Галићева је подвукла да је технологија донела пуно лепих ствари, "али немојте да се заваравате да тај начин и стил живота који се данас пропагира да када постанеш родитељ се ништа не мења, да ти све можеш да радиш исто као што си радио и пре и да то нема никакве реперкусије по твоје дете, ту немојте да се лажемо, има и те какве реперкусије по развој самог детета".
Дефектолошкиња каже да многи родитељи деци од најранијег узраста дају екране, а онда се питају зашто са две године нема пажњу и не може да се заигра само.
"У чему је проблем? До сада сте му давали екран, брзи садржај, садржај на готово, не морам да имам идеју за игру, не морам да створим симболичку игру, не морам да смислим како ћу да саградим град, не морам да цртам, пишем, размишљам... Све ми је овде, све ми је дато да ја гледам. Е онда се напрасно сетим 'е, у моје време ја сам се тако и тако играо'. Да, зато што у то време није било толико излагања екранима и није било толико да родитељи сами себе излажу екранима док дете то гледа".
Галић је на крају истакла да је већи број деце која одлажу упис у школу последица и бољег препознавање деце са сметњама, али и излагања екранима, стила живота и начина бављења децом одмалена у породици.
Наташа Златковић
