КАД СПАСА СТИГНЕ, СВИ СЕ „ХВАТАЈУ ЗА ДУГМИЋЕ“! Зна га цео Срем, пео се и на 60 метара, а страх од висине победио је вољом: „Само чекам на акцију“

 Од Шида до Шимановаца, од Мачве до Фрушке горе добро познаје сваку кућу, а посебно оне које имају оџаке.

Спаса је мајстор оџачар већ 40 година. Навикао на црно лице и руке, са истом вољом обилази домове, а посла, каже, има више него икада.

Почео је са 16 година да учи овај занат. Капа, одело, рукавице, четка и полако, савладавао је технику, али и страх од висине. 

За свој радни век чистио је и највише сремачке оџаке - на "Митросу" и на "Митрошпеду" пео се на 60 метара висине.

- Страх од висине је урођен, али се савлада кад имаш вољу. Није увек све лако. Десе се и мањи пожари, али је у послу много више лепих догађаја - каже мајстор Спаса.

Свестан је тешке стране свог посла, а који посао је нема, пита се.

- Има и доброга, стално си са људима и увек има нешто ново и изазовно. Не чисте се само оџаци већ све врсте пећи, фуруне, пекаре и разне фирме које користе огревни материјал. Има посла доста и сваки доноси ново искуство - прича Спаса.

Каже да нема дана да не сретне људе који се "хватају за дугмиће" чим га виде и драго му је ако је икоме донео срећу.

Муштерије су веома задовољне:

- Као оџачар, то мајка више не рађа. Кад уради, то је чисто, педантно, усиса, почисти, обрише, а иначе, као човек, само га човек може пожелети - не крије  Анђа Лакетић из Бешенова.

Зато ће радити докле год буде могао. Сав алат, четке, штосере, боце не вади из кола.

- Само чекам на акцију. Увек сам спреман - каже Спаса, оџачар из Срема.

Дневник/РТС/Информер