МИЈАТОВИЋ СМАТРА ДА СУ НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ ФУДБАЛА НА ПРОСТОРУ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ЉУДИ КОЈИ РАДЕ СА МЛАДИМ ИГРАЧИМА: "Ја навијам за Партизан, ви за Звезду – што не можемо заједно?!"
Предраг Мијатовић сматра да највећи проблем фудбала на простору бивше Југославије није недостатак талента, већ људи који раде са младим играчима.
Прослављени југословенски фудбалер у разговору за Н1 Хрватска говорио је о променама у спорту.
Мијатовић је као једну од најважнијих лекција које је понео из спорта издвојио фер-плеј, за који сматра да би требало примењивати и ван фудбала.
"Пре свега, фер-плеј. Могу да кажем да сам једна од легенди у свом спорту, а оно што може да се научи јесте управо фер-плеј. То је могуће применити и у другим сферама. Све зависи од нас, од људи", казао је Мијатовић.
Објаснио је и како фер-плеј види у свакодневном животу.
"Да саслушате другу страну, да схватите о чему говори и на који начин функционише, а онда примените неке ствари које сте научили кроз спорт. Да будете коректни, приступачни и да на крају пронађете најбоље могуће решење за све стране. Тешко је када се решење тражи само за једну страну, а за другу вас није брига."
Некадашњи ас Партизана, Валенсије и Реал Мадрида истакао је да га је фудбал научио и како да се носи са поразима.
"Кроз спорт сам научио да, без обзира на победу или пораз, увек мораш да будеш достојанствен и да поштујеш другу страну."
Говорећи о томе колико се спорт променио од времена када је почињао каријеру, Мијатовић је указао на све већу потребу за тренутним резултатима и пажњом.
"Данас се све брзо засити, све је некако тренутно. Оно што је данас у моди, за месец или два више није. То није био случај ранијих година, када сам ја почињао да се бавим спортом, али ни у другим сферама живота."
Управо недостатак стрпљења види као један од највећих проблема савременог друштва.
"Људи данас имају све, само немају стрпљења. И то је катастрофално за све нас."
Посебно га забрињавају поделе међу људима који имају различите ставове. Мијатовић сматра да другачије мишљење не би смело да буде разлог за прекид односа или сукоб.
"Постоји велика поларизација. Ако не мислимо исто о једној теми, испада да не можемо да се дружимо. То је апсолутни апсурд и нешто што не могу да схватим. Свако има право на своје мишљење, али различита мишљења не би требало да доведу до сукоба. Морамо да поштујемо мишљење другога."
Према његовим речима, стрпљење и спремност на разговор готово су нестали.
"То се последњих година изгубило. Људи немају стрпљења. Некако ми се чини да су постали кукавице. Чим не размишљамо на исти начин, не желимо да разговарамо јер мислимо да ћемо се посвађати или, не дај Боже, заратити. А зашто бисмо се свађали?"
Као најбољи пример бесмисла таквих подела навео је управо фудбал и ривалство међу навијачима.
"Побогу, брате, ја навијам за Партизан, ви навијате за Црвену звезду или Динамо, зашто не бисмо могли да се дружимо? У Шпанији отац и син навијају за два различита клуба, један носи један дрес, други други, гледају утакмицу на истој трибини и нема никаквих проблема. Код нас је то апсолутно немогуће."
Мијатовић се потом осврнуо и на стање фудбала у региону и чињеницу да клубови са простора бивше Југославије све теже могу да парирају најјачим европским срединама.
"Не треба измишљати топлу воду када је фудбал у питању. Шпанија је најбољи пример. Људи су схватили да треба довести људе са стране ако код куће нема бољих. Код нас то не иде, као да је нека срамота."
Ипак, сматра да таленат никада није био проблем овог простора.
"Код нас, у региону, никада није био споран таленат. Проблем су кадрови, људи који раде са талентима. Ту смо далеко од модерног фудбала и то је веома компликовано."
За крај је јасно указао на оно што сматра кључним предусловом за напредак.
"Морамо да променимо ментални склоп. Ако то не урадимо, мислим да ћемо још дуго бити тамо где смо и данас", закључио је Мијатовић.
