ОВИ СТАНОВИ „ПЛАНУ“ ЧИМ СЕ ПОЈАВЕ НА ТРЖИШТУ Расте број некретнина, али број КУПОПРОДАЈНИХ УГОВОРА опада! Ево шта купци у Србији траже све више

Станови јесу све скупљи, али истовремено опада број купопродајних уговора, добра понуда постаје све ужа, а купци се окрећу мањим становима, пословним просторима, гаражама, па чак и кућама далеко од центра великих градова. Иза просечних цена зато се крије много дубља промена: док је за део грађана куповина првог стана постала готово недостижна без кредита, на другој страни тржишта постоје купци који већ имају неколико некретнина и настављају да улажу.

Према подацима изнетим у "Јутру на Блиц", вредност тржишта непокретности у Србији у првој половини ове године достигла је 4,2 милијарде евра, док је најскупљи квадрат стана у Београду, на територији општине Стари град, продат за 12.000 евра. Истовремено, пословни простори бележе раст вредности, гараже на појединим локацијама достижу износе за које се може купити мања некретнина у другим деловима Србије, а гарсоњере и мали станови постају једна од најтраженијих категорија.

Нема шта да се купи - цене расту, а број трансакција пада
Стручњак за продају некретнина Душан Миркуловски објашњава да иза наизглед необичне ситуације, у којој цене расту док број трансакција опада, стоји раслојавање тржишта. Више се, каже, не купује било шта што се појави у огласима, док је просечном грађанину са просечним примањима све теже да дође до некретнине.

Ради се о томе да заправо сад долазимо у неку фазу да је просто тешко купити стан по оваквим ценама, за просечног становника са просечним платама. Заиста је тешко, можда уз одређене кредите и тако даље. Долази до тога да неко има станове и непокретности које купује и пет, по 10, за неког није проблем, показују цене, а за неког је то проблем. Просто се тржиште раслојава - каже Миркуловски.

Проблем, међутим, није само у новцу. На појединим деловима београдског тржишта нема довољно квалитетних некретнина које су заиста понуђене на продају, што додатно држи цене на високом нивоу и смањује простор купцима за преговоре.

Мали станови први одлазе са тржишта
Таква ситуација утиче и на оно што инвеститори граде. Агенткиња за некретнине Марија Мискиновић каже да инвеститори претежно праве мање станове јер је управо код њих однос укупне цене и броја потенцијалних купаца најповољнији.

Гарсоњера, једноипособан или мањи двособан стан може да буде први стан младе особе или пара, али истовремено и инвестиција намењена издавању, па је круг потенцијалних купаца знатно шири.

Упркос расту цена и све тежој доступности станова, она не види да су грађани одустали од некретнина као начина чувања капитала.

Наши људи и даље највише улажу у некретнине. Слабије смо на берзи и можда у злату, можда немамо довољно информација, едукације, на који све начин може да се уложе нека средства, тако да мој лични утисак је, као неко ко је сваки дан на терену, да људи и даље највише улажу у некретнине - наводи она.

Свака некретнина која има гаражна места ће се продати
Док се код станова и пословних простора и даље пресудно гледају локација, квадратура и цена, још један критеријум постао је готово незаобилазан - паркинг. Недостатак места, нарочито у најпрометнијим деловима Београда, подигао је вредност гаража, али истовремено дао велику предност становима и пословним просторима који их имају.
Свака некретнина која има могућност паркирања, свака некретнина која има гаражна места ће се пре продати него било која некретнина која то нема. То је постало императив - каже Мисковић.

Колико је паркинг постао вредан најбоље показују износи који се за гаражна места постижу у Београду. Најскупље гаражно место продато је за 77.000 евра, док Мискиновић наводи да је пре око две године на Старом граду једно достигло чак 90.000 евра.

Пре једно две године, 90.000 евра је било најскупље паркинг место, исто у Старом граду. И пре једно три или четири године ја сам постигла рекорд у продаји гаражних места, односно паркинг места у гаражи на Бановом брду, где је продато за 30.000 евра. То је тада било "вау". Ми смо се кладили у агенцији да то нема шансе да се прода по тој цени. Ја сам рекла: океј, али ја ту живим, ја знам која је драма за паркирање, ја ћу то продати по тој цени. Неће доћи ни до преговора. И тако је заиста и било - испричала је Мискиновић.

Све чешће сее бирају куће ван града
Док један део купаца покушава да пронађе што мањи стан који може да приушти, други прави потпуно другачији избор - одлази из града.

Тренд који је снажно кренуо током пандемије није нестао. Потражња за кућама у ширем подручју Београда, према речима Миркуловског, остала је присутна, али се променио тип некретнине који купци желе. Више се не траже велике парцеле и старе викендице које захтевају много одржавања, већ мање парцеле и модерне куће прилагођене свакодневном животу.

-Данас то више нису само неке викендице трошне, сада људи већ бирају то да живе тамо. Како се то мења? Наравно да се мења и сам начин употребе тог простора. Више то нису оне парцеле од 30-50 ари јер то треба косити и бринути о томе. Данас су то неке мање квадратуре, али су најчешће куће опремљене неким савременијим системима и грејања, хлађења, изолације, тако да у њима може да се станује, да се живи и захтевају неко мање одржавање - каже Миркуловски.

Највише смисла такав живот, додаје, има за људе који не морају више пута дневно да одлазе у центар града, посебно за оне који раде од куће.

Мискиновић примећује да млађе генерације више немају некадашњу потребу да по сваку цену остану у центру Београда.

Све више примећујем да људи одлазе из Београда потпуно. Они немају никакав проблем ни да оду да живе у Стару Пазову, ни у Бановцима, нити на општини Сопот. Једноставно, теже ка томе да имају мирнији живот и да се извуку из саобраћаја, из гужве - каже она за Блиц.

Развој путева и обилазница, према њеним речима, додатно је променио рачуницу, па становницима појединих места ван Београда пут до одређене тачке у граду може трајати краће него Београђанима који покушавају да пређу са једног краја престонице на други.

Тржиште се зато више не дели једноставно на новоградњу и староградњу, центар и периферију. Купци све прецизније рачунају укупну цену живота: колико кошта квадрат, постоји ли паркинг, колико времена одлази на пут, може ли се радити од куће и колико простора добијају за свој новац. Управо због тога мали стан, гаража, модерна канцеларија или кућа неколико десетина километара од центра данас могу бити траженији од некретнина које су се донедавно сматрале сигурним фаворитима тржишта.