ОД ХОБИЈА НАПРАВИО ЕГЗОТИЧАН БИЗНИС Милан гаји биљке за које многи у Србији НИСУ НИ ЧУЛИ
Индијанске банане, гоџи бобице, кинески дуд, жижуле, бамбус, муса басјо банане и индијски јоргован само су део необичне биљне колекције Милана Драгутиновића из Полома.
Милан Драгутиновић (42), киропрактичар из Полома код Владичиног Хана, у дворишту породичне куће, годинама уназад гаји егзотичне и необичне биљке. Међу више стотина садница има свега, а за многе биљке већина људи на овим просторима није ни чула.
Сваки кутак је попуњен саксијама, лејама, пластеницима, цревима за наводњавање или плодовима и семеном онога што је већ сазрело. Овде има украсних биљака, али и оних јестивих, као и неких које се користе у медицини.
У овој ботаничкој башти расту стабла "обичних" индијанских банана, бамбуса, гоџи бобица, кинеског дуда, жижула или кинеских урми, кактуса, пауловнија, урми, муса басјо банана из Kине, индијског јоргована са розе цветовима, кактуси...
Милан каже да је прво кренуо да гаји медоносне биљке због пчела, па је временом стигао до егзотичних.
"Овим 'баштованством' се бавим више од 15 година, могло би се рећи да сам хоби претворио у зараду, али ми свакако ово није основни извор прихода", испричао је он.
Предност је та што су ми биљке у дворишту, и што имам бунар за наводњавање. Бунар је стар преко 80 година, зидан је и још увек има довољно воде у њему.
"Продајем саднице и семена биљака, углавном по наруџбини. Највише је поруџбина из околине Београда и Јагодине, мада генерално, шаљем по целој Србији", каже Драгутиновић.
Сезона продаје креће још током зиме, када купци траже ниско жбуње и растиње, затим киви, банане, па редом, јагоде, цвеће и друге украсне саднице. Kаже да је у почетку саднице и семе набављао из Србије и иностранства, а сада је у ситуацији да је он тај који све то продаје.
"Слали су ми семе из Немачке, Kине, Бугарске и Македоније. Онда сам после неког времена ја имао своје", додаје он.
Да неко гаји ретке и егзотични биљке у Србији, односно само њих, знам за веома мали број људи, на југу Србије нарочито.
"Не знам колико биљака имам у башти, нит врста, нит по броју, ни оквирно. Знам само да их имам пуно и да због суше, баш траже заливање, ако и да је моја колекција једна од најбројнијих и најразноврснијих", објашњава даље он.
Многе биљке и угину у међувремену, јер се више посветим другима или нисам због осталих обавеза у прилици да се њима бавим.
"Једне године сам само кактуса имао 200 врста", прича Милан.
У шали каже да је из биологије у школи углавном имао тројку или четворку, али да није ни слутио да ће му ово једног дана бити хоби и велика посвећеност. Од биљака које нема у свом дворишту, каже да би волео да набави још неколико врсти зимотпорних палми и зимотпорних лијандера.