ЧЕТИРИ АВИОНА, 2.996 МРТВИХ И ЈЕДАН ДАН КОЈИ НИКО НИЈЕ ЗАБОРАВИО Четврт века од терористичког напада у Њујорку

У најразорнијим терористичким нападима које историја познаје, у организацији екстремне исламистичке групе Ал Kаида, саудијског милитанта, милијардера Осаме бин Ладена, живот је изгубило око 3.000 особа.

Био је уторак 11. септембра 2001. године. Тог јутра, припадници терористичке организације Ал Kаиде отели су четири путничка авиона, које су потом усмерили на објекте симболичке важности за САД.

Два путничка авиона су у размаку од 16 минута, ударила у куле Светског трговинског центра, на Менхетну, у срцу Њујорка.

Први удар догодио се у 8.46, у Северни торањ комплекса Светског трговинског центра. Био је то авион Американ Ерлајнса, лет број 11.

Шеснаест или седамнаест минута потом уследио је други удар, у 9.03, у Јужни торањ Трговинског центра. Био је то авион на лету 175, компаније Американ Ерлајнс.  

Обе куле, са по 110 спратова, су се по ударима срушиле у року од сат и четрдесет минута, при чему су уништене или оштећене и околне грађевине.

Напад у Вашингтону догодио се убрзо после напада у Њујорку, у 09.37. Летелица је ударила у зграду Пентагона, односно здање министарства војног САД. Био је то авион компаније Американ Ерлајнз, лет бр. 77.

Четврта отета летелица пала је у 10.03 у пољу Стоникрик Тауншип, недалеко од Шанксвила, Пенсилванија. Путници који су се налазили у авиону покушали су да савладају отмичаре, односно да преотму летелицу. Био је то лет бр. 93, компаније Јунајтед Ерлајнс.

Терористи Ал Kаиде намеравали су, највероватније, да четвртим авионом ударе у зграду Kапитола, односно можда Белу кућу у Вашингтону.

Kако је накнадно установљено, погинуло је укупно 2.996 лица, укључујући и 19 терориста Ал Kаиде. Повређених је био до 25.000.

Од 19 исламских екстремиста, припадника Ал Kаиде, који су тог дана учествовали у терористичким нападима, 15 је било из Сауди Арабије, укључујући и њиховог челника Осаму Бин Ладена, двојица из Уједињених Арапских Емирата, по један из Египта и Либана.

Током напада и као последица урушавања кула близнакиње Светског трговинског центра у Њујорку је погинуло 2.606 особа. Од њих, 147 су били путници и посаде летелица.

Цивилних жртава у Њујорку је било 2.192, укључујући и припаднике хитних служби, односно медицинско особље.

Такође, погинула су 343 ватрогасца и 71 припадник полиције или других безбедносних служби.

Осим грађана САД, међу жртвама у Њујорку су била и 372 страна држављанина, из 102 земље, а један од њих био је из Србије.

У Пентагону, односно Вашингтону, погинуло је 125 лица. Међу њима било је и 59 путника или чланова посаде отетог авиона.

У летелици која је пала у поље Стоникрик Тауншип, недалеко од Шанксвила, Пенсилванија, укупан број погинулих био је 40, путника, посаде, као и терориста.

Свега неколико часова после разорних терористичких напада званичници САД објавили су да су нападачи били део екстремне исламистичке организације Ал Kаида.

Уследила је замашна акција обрачуна са Ал Kаидом, односно свима онима за које је процењено да су ма у ком смислу било од помоћи тој организацији.

У склопу рата против тероризма, како је назван обрачун са исламским екстремистима Ал Kаиде, догодила се и војна интервенција САД у Авганистану, пошто је процењено да тамошњи режим талибана подржава мрежу Осаме бин Ладена.

Ситуација је у извесном смислу била парадоксална, пошто је исламистички покрет, знан као талибани, власт у Kабулу својевремено освојио управо захваљући чињеници да су их САД широко помагале и наоружавале.

Одговарајуће службе САД осамдесетих 20. века су, у склопу борбе против Совјета, ангажовале бројне исламске екстремисте, међу њима и Осаму бин Ладена, творца Ал Kаиде, као и авганистанске талибане.

Саудијски милијардер Бин Ладен, изданак једне од најутицајнијих и најбогатијих породица те земље, свесрдно је помагао борбу САД у Авганистану, у то време против Совјета, односно њихових локалних савезника.

После терористичких напада 11. септембра 2001. на Њујорк и Вашингтон, потрага за Бин Ладеном потрајаће годинама.

Напори одговарајућих служби САД крунисани су 2. маја 2011. године, када је Осама бин Ладен убијен је у Аботабаду, у Хазара региону, на северу Пакистана.

Зона Светског трговинског центра на Менхетну, односно његова околина, рашчишћавана је током осам месеци након терористичких напада, док је Пентагон у Вашингтрону поправљан пуних годину дана.

На простору трагедије на Менхетну изграђен је меморијални простор у виду шумарка са 442 стабла храста, при чему је очувано дрво крушке које је чудом преживело разорне догађаје 11. септембра 2001. испод крша бетона и челика.

Постављена су одговајарајућа обележја и у Пентагону и Пенсилванији.

РТВ