ОВО НИЈЕ САМО „ДЕЧЈА ТРАУМА“ Стручњакиња упозорава шта може да се догоди дечаку који је пуцао по очевом налогу
Терапеуткиња се огласила поводом случаја у Обреновцу где је отац дао детету пиштољ и рекао му да пуца у човека. Ево шта каже, какве то последице може да има на дете и како их избећи.
Пре неколико дана у Обреновцу се догодио инцидент, тј. сукоб у којем је отац дао свом десетогодишњем сину напуњен пиштољ и рекао му да пуца у човека. Дечак је то и урадио, а мушкарац је рањен у обе руке и тренутно се налази у болници, док је отац дечака приведен.
Поводом овог инцидента, психотерапеут Југослава Зајић говорила је у емисији "Уранак" на телевизији К1 о томе како овакав догађај може да утиче на дете и његово даље одрастање.
Како је објаснила, дете тог узраста још нема довољно емоционалне и моралне зрелости да сагледа тежину и последице онога што се догодило. У оваквој ситуацији посебно је важна улога родитеља, који је за дете особа од поверења и ауторитет.
"Родитељ је за дете примарни ауторитет и особа која би требало да гарантује безбедност. Када таква фигура стави детету оружје у руке, свет за то дете престаје да буде безбедно место. Оно извршава наредбу без могућности да у том тренутку разуме пуну одговорност учињеног дела", рекла је Зајић.
Страх, кривица и губитак сигурности
Зајићева је истакла да ће у наредном периоду бити важно помоћи детету да обради оно што је доживело и спречити га да сву одговорност и кривицу пребаци на себе.
"Најважније је радити са дететом како би се раздвојило дело од његове личности - односно да схвати да није оно 'лоше', већ да је урадило лошу ствар под утицајем одрасле особе. У противном, постоји ризик да то бреме кривице носи кроз цело одрастање", навела је психотерапеуткиња.
Према њеним речима, траума може да се испољи на различите начине, кроз страх, повлачење, потискивање или психичке блокаде, због чега је важно да дете добије одговарајућу стручну помоћ.
Шта даље са дететом?
Зајићева сматра да би надлежне службе и Центар за социјални рад требало детаљно да процене породично окружење, као и психолошко стање оба родитеља, како би се утврдило где ће дете имати најбоље услове за опоравак и даљи развој.
"Ово је озбиљна траума која се може манифестовати кроз страхове, потискивање или психичке блокаде. Деца не смеју бити оружје за решавање конфликата одраслих, без обзира на то да ли је реч о породичним, пословним или брачним споровима", закључила је Зајић.
Наташа Златковић
