Шта ће бити с чипсом? НЕСТАШИЦА КРОМПИРА ПРЕТИ ЕВРОПИ Цена по тони скочила с 30 на 250 евра! Да ли је СУША променила рачуницу и у Србији?

После рекордног рода и веома ниских цена прошле године, произвођачи су смањили садњу, а онда су Европу погодили топлотни таласи и суша. Резултат је нагли пад производње, ситнији кромпир и снажан раст цена за индустрију.

Европско тржиште кромпира ушло је у необичан преокрет. Само годину дана након рекордне производње и вишкова који су обарали цене, произвођачи се сада суочавају са мањком робе.

Према подацима које преноси Фајненшл тајмс, производња кромпира у Европи ове године могла би да падне са рекордних 27,3 милиона тона из 2025. на између 19,5 и 20,5 милиона тона. То би био пад од приближно четвртине производње, односно неколико милиона тона кромпира мање на тржишту.

Проблем се посебно осећа у великим произвођачким земљама као што су Француска, Белгија, Холандија и Немачка.

Прошле године кромпира било превише, сада га нема довољно
Парадокс овогодишње кризе јесте у томе што је управо прошлогодишњи рекордан род делимично припремио терен за садашњи проблем.

Током 2025. произведено је рекордних 27,3 милиона тона кромпира. Велика понуда оборила је цене и многим произвођачима смањила зараду.

Када су фармери правили планове за нову сезону, имали су једноставну рачуницу: ако је кромпира превише и цена је ниска, нема много разлога да се поново саде велике површине.

Зато је део произвођача смањио производњу.

А онда је уследио потпуно другачији проблем - екстремно време.
 

Пет великих топлотних таласа променило је рачуницу
Европске произвођачке регионе овог лета погодило је чак пет озбиљних топлотних таласа, уз недостатак падавина.

Кромпиру је за развој потребна вода, а високе температуре и суво земљиште посебно погађају период када гомољи треба да расту.

У северној Француској, једном од важних европских подручја за производњу кромпира, пољопривредници сада ваде усев који је често много ситнији него што су очекивали.

Један од фармера које је интервјуисао Ле Монд каже да је земљиште било толико тврдо да је пре вађења морао да наводњава њиву како би машине уопште могле да раде. Резултат је, према његовим речима, јасан: кромпира има мање, а гомољи су ситнији.

Није проблем само колико кромпира има, већ и какав је
За купца на пијаци или у продавници величина кромпира можда није пресудна. За индустрију јесте.

Кромпир који се користи за помфрит, чипс и друге производе мора да испуњава веома прецизне стандарде. Произвођачи контролишу величину гомоља, садржај суве материје, али и количину шећера.
Ако је кромпир премали или има превише шећера, може бити одбијен за индустријску прераду.

То значи да овогодишњи проблем није само мањи принос по хектару, већ и могућност да део произведеног кромпира не може да заврши тамо где је првобитно планирано.

Цена скочила са 30 на чак 250 евра по тони
Промена на тржишту најбоље се види кроз цену. Пре само годину дана индустријски кромпир продавао се за око 30 евра по тони.

Сада се, према подацима које преноси Фајненшл тајмс, за кромпир намењен преради у појединим случајевима плаћа чак 250 евра по тони.

То је више од осам пута већа цена него годину раније. Такав скок показује колико пољопривредно тржиште може да се промени за само једну сезону.

Када је робе превише, цена пада и произвођачи смањују производњу. Када се производња затим нагло смањи, а временски услови додатно погоршају ситуацију, цена може да крене у супротном смеру.

Проблем стиже и до фабрика помфрита
Криза се не завршава на њивама.

У Белгији је фабрика Clarebout у Mouscronu почетком септембра најавила смањење, а потом и обуставу производње. Фабрика запошљава 392 радника, а компанија је као део проблема навела вишак производних капацитета, већу конкуренцију и раст трошкова на тржишту смрзнутих производа од кромпира.

Истовремено, велики произвођач МекКејн најавио је улагање од 300 милиона евра у своја постројења у Француској.

То показује да се у исто време догађају две различите ствари: део индустрије смањује капацитете, док други произвођачи улажу у модернизацију и покушавају да се прилагоде новим условима на тржишту.

Шта ће бити са помфритом и чипсом?
За сада нема разлога да се говори о томе да ће Европа остати без кромпира.

Постојеће залихе могу одређено време да ублаже мањак. Међутим, Фајненшл тајмс наводи да би последице смањене производње могле постати израженије како сезона буде одмицала, посебно према пролећу. Већи проблем може бити цена сировине за индустрију.

Ако произвођач помфрита или чипса мора много скупље да купује кромпир, повећавају се му трошкови производње. Део тог повећања може остати на терет индустрије, али део се кроз ланац снабдевања може пренети и на крајње производе.

Зато се прича о кромпиру врло брзо претвара у причу о ценама хране.

Пољопривредницима се сада враћа оно што су прошле године изгубили?
Ситуација је посебно занимљива из угла произвођача. Прошле године су се борили са ниским ценама због вишка робе. Ове године имају много скупљи производ, али истовремено имају и мање робе за продају.

То значи да висока цена не мора аутоматски да значи и много већу зараду по хектару.

Ако је принос знатно мањи, приход од продаје скупљег кромпира може делимично или потпуно да поједе губитак настао због мањег приноса.

Уз то, европски произвођачи имају још један проблем: многи су унапред уговарали испоруке са прерађивачима по ценама које су биле формиране у другачијим тржишним условима.

Суша мења и рачуницу за друге усеве
Кромпир није једина култура која је ове године погођена екстремним временом.

Ле Монд наводи да су у Француској велики проблеми забележени и код шећерне репе и других повртарских култура. Компанија Тереос процењује да би принос шећерне репе могао бити више од 20 одсто мањи него 2025. године, док би европска производња шећера могла пасти на најнижи ниво у последњих 38 година.

У појединим француским регионима већ се говори о озбиљним губицима код поврћа, јер су високе температуре, недостатак воде и суво земљиште погодили више производних подручја истовремено.

То је можда и најважнија порука овогодишње европске пољопривредне сезоне.

Није проблем када један регион има лош род, а други добар па може да надокнади мањак. Проблем настаје када више великих производних подручја истовремено добије лоше временске услове.

Шта ова прича значи за Србију?
Европска криза са кромпиром не значи аутоматски да ће иста ситуација настати и у Србији. Међутим, показује колико брзо тржиште може да промени рачуницу за пољопривреднике.

Произвођач који данас види високу цену одређене културе не може једноставно да закључи да ће иста цена важити и следеће године.

Кромпир је одличан пример. Једне године вишак обори цену, произвођачи смање садњу, а већ наредне године временске непогоде додатно смање принос и тржиште се нађе у потпуно супротној ситуацији.

За пољопривреду то значи да ће све важнији постајати наводњавање, избор сорти, квалитет земљишта, начин складиштења и уговарање производње са прерађивачима.

А за потрошаче, прича о европском кромпиру показује нешто једноставно: цена хране не зависи само од тога колико је нешто коштало прошле године. Довољна је једна лоша сезона да се читава рачуница промени.

Кромпир се и даље може наћи без проблема на српском тржишту, али подаци показују да се површине на којима се производи годинама смањују. Истовремено, разлике у ценама између кванташких и зелених пијаца прилично су велике.

Кромпира тренутно има на тржишту Србије и нема показатеља да влада несташица. Ипак, цене се значајно разликују од града до града и између кванташких и зелених пијаца.

Према најновијим подацима СТИПС-а за септембар 2026. године, на кванташким пијацама килограм кромпира кошта између 40 и 60 динара, док су на зеленим пијацама цене ишле од 50 до чак 200 динара по килограму.

Највиша цена забележена је у Београду, док је у појединим градовима Војводине кромпир био око 50 динара.

Иако тренутна понуда није угрожена, домаћа производња се последњих година суочава са смањењем површина под кромпиром, па тржиште део потреба надокнађује увозом.

За сада, дакле, кромпира има, али разлика између цена на пијаци и кванташу показује да тржиште није уједначено, пише БизПортал.