ЏОН КАПЕЛО О МИСИЈИ ХАЛИЈАРД: Догађај из године у годину расте, тамо дочекујемо све више пријатеља

Капело је, поводом 82. годишњице Мисије Халијард, која ће сутра бити обележена на Галовића пољу код Прањана, рекао да је главна порука одати почаст и едуковати људе о тој спасилачкој мисији и важној улози коју су Срби одиграли у њеном успеху, као и показати да је то важан део заједничке историје две земље. 

"Ово је 82. годишњица те спасилачке мисије, али је прошло 17 или 18 година откако сам сазнао за њу и почео да обележавам тај догађај. Порука је од самог почетка иста - одати почаст и едуковати људе о тој спасилачкој мисији и важној улози коју су Срби одиграли у њеном успеху, као и показати да је то важан део наше заједничке историје и да то није само важан део наше прошлости, већ и наше будућности", рекао је за Танјуг Капело.

Он је додао да се кроз ову заједнички причу граде односи засновани на заједничкој историји, која, како је истакао, сеже 145 година уназад и навео да је огрома већина тог периода била обележена веома позитивним и снажним односима.

"Важно је обележавати ту историју, али не само сећати се прошлости, већ и градити будућност", истакао је Капело.

На питање шта за њега лично значи Мисија Халијард, Капело је рекао да је то за њега велика прича.

"Први пут сам чуо за њу буквално током прве недеље мог доласка овде, у Амбасаду САД, где сам радио као аташе Ратног ваздухопловства. Све сам схватио одмах, приликом прве посете Прањанима, када сам се срео са људима који су помогли у спасавању америчких ваздухопловаца. Сећам се тренутка када сам први пут крочио на то поље. Мислио сам да идемо да видимо неко мало поље, можда њиву са кромпиром, да ћемо се срести са неким мештанином, попити ракију и то би било то, али када сам стигао тамо, затекао сам америчку и српску заставу, као и четрдесетак или педесетак људи који су ме дочекали", испричао је Капело.

Каже да је тада схватио колико је та прича важна, не само њима већ и њему.

"И то не само зато што сам био амерички ваздухопловац, већ зато што сам Американац. Прича о томе како су Срби помогли и спасили Американце јесте прича коју морамо испричати. ​​Осећам одговорност да је пренесем. Сећам се сусрета са Павлијом Папић и Драганом Видаковићем. Обоје више нису међу живима, али сам имао прилику да их упознам... Зато је ово и за мене веома лична прича, али и прича коју имам обавезу да испричам у име оних који су у томе учествовали", навео је Капело.

Када је реч о предстојећем обележавању 82. годишњице Мисије Халијард, рекао је да очекује да ће и ове године бити велики број посетилаца и додао да ће ту бити командант Националне гарде Охаја, као и командант Команде за специјалне операције САД у Европи. 

"Наступаће војни оркестар. Поново ћемо имати прелет авиона, као и скокове падобранаца, припадника војски САД и Србије, на терен. Догађај из године у годину расте. Сваке године тамо дочекујемо све више пријатеља и биће то још један леп дан", рекао је Капело.

На питање да ли операцију Халијард види као важан део историјских темеља на којима се данашњи српско-амерички односи могу даље развијати, имајући у виду и недавно покретање стратешког дијалога између Србије и САД, Капело је истакао да сматра да је та мисија само једна од многих заједничких историјских веза.

"И као што сам рекао - заиста је сјајно видети да се стратешки дијалог спроводи, односно да се институционализује и формализује. Рекао бих да је и оно што смо радили током протеклих 17 година заправо представљало стратешки дијалог. То је био дијалог који има стратешки утицај на односе између Сједињених Држава и Србије", рекао је Капело.

Како је додао, и чланови породица које долазе на обележавање годишњице мисије су  такође део стратешког дијалога. 

"Они су, на свој начин, такође дипломате. Они се враћају кући и причају о искуствима која су овде стекли и људима које су упознали, а и то је важан део тог разговора", додао је Капело.

Када је реч о стратешком дијалогу између САД и Србије, који је покренут у Вашингтону у јулу ове године, Капело сматра да је веома важно што је он озваничен на дипломатском, односно формалном нивоу и да је сада кључно да предузмемо конкретне кораке у сарадњи две земље. 

"Ово отвара врата и пружа прилику за даље могућности", рекао је он.

Истакао је да постоји много начина да унапредимо интеракцију између две земље и да је то добар подстицај да се тај процес покрене напред.

На питање шта би желео да млађе генерације у Србији и Сједињеним Државама упамте о људима који су учествовали у операцији Халијард и о сарадњи Срба и Американаца током Другог светског рата, Капело каже да је увек изазов заинтересовати младе за овакве ствари.

"Историја људима можда није увек занимљива јер мисле да се своди само на датуме или догађаје. Али верујем да, ако поделимо људску причу, причу о појединцима и њиховим делима храбрости и хероизма, тада стварамо снажнију људску везу. Трудимо се да пронађемо начине комуникације са младима који одговарају њиховим навикама у примању и усвајању информација. Ја сам, рецимо, 'стара школа', али морамо боље да користимо платформе друштвених мрежа како бисмо допрли до њих", навео је Капело.

Он је истакао да Фондација блиско сарађује са институцијама у САД, а такође жели више да ради и са младима на универзитетима у Србији.

"Успоставили смо везе са појединим универзитетима у Њујорку, Вашингтону (попут Џорџтауна) и Оклахоми. Радимо са младима и студентима како бисмо им пренели ову историју и објаснили њен значај са аспекта стратешке комуникације. Желимо да оно што смо постигли тамо са младима, поновимо и овде", рекао је Капело.

Мисија Халијард једна је од највећих акција евакуације оборених савезничких авијатичара у окупираној Европи у Другом светском рату. 

Од августа 1944. до фебруара 1945. године са импровизованих писта у Србији и Босни и Херцеговини око шест стотина ваздухопловаца пребачено је у америчке базе у Италији.

Током Другог светског рата у Југославији је спасено више од 1.000 чланова савезничких посада, од чега половина на територији Србије. 

Пилоти оборених авиона који су налажени на простору од Ивањице, Ариља, Златибора, Гуче, Београда до источне Србије и села у западној Румунији, скривани су, а касније евакуисани.