СРПСКА ДОБРОТВОРКА КОЈА ЈЕ ТИХО МЕЊАЛА ЛИЦЕ НОВОГ САДА Деца су била њена највећа преокупација, Марија Трандафил – више од два века од рођења

Поводом њеног рођендана и два века Матице српске објављена је и књига "Уздарје пчелињем јату – задужбинари Матице српске".

Осам година управница послова Матице српске Јелена Веселинов трагала је за готово филмским судбинама 61 задужбинара. У њеној новој књизи посебно место заузима Марија Трандафил.

"Управо ту што је оставила своје задужбине за хуманитарне сврхе, за сироту децу, за образовање и за веру говоре о неким вредностима о којима би требало сви да поразмислимо и да се њима вратимо", рекла је Јелена Веселинов, управница послова Матице српске.

Име Марије Трандафил данас носи један трг у Новом Саду, улице, школа, задужбина која је по њеној жељи, уочи Великог рата, основала Завод за сирочиће.

Марију Трандафил називали су српском добротворком која је тихо мењала лице Новог Сада. 

Међу њеним најзначајнијим завештањима било је Заведеније за српску православну сирочад, зграда у којој се данас налази Матица српска, саграђена је 1912. године и првобитно намењена сиротишту.

"Огроман је списак њених прилога. Деца су била ипак њена највећа преокупација. Она је даривала децу стипендијама, посебно децу из Велике српске православне гимназије, то је данашња Змај Јовина гимназија", рекла је др Александра Новаков,историчар у Лексикографском одељењу Матице српске

Богатство стечено трговином улагала је и у обнављање храмова. Хектаре земљишта оставља управо СПЦ.

„Један део средстава је био остављен у готовом новцу, улозима у штедно кредитном заводу у Новом Саду, а највећи део имовине представља земљишни фонд који се налази овде надомак самог рада. који се и потражује у реституцији", рекао је Мирослав Николић,управник Ризнице Епархије бачке.

Њена имовина конфискована је после Другог светског рата, па је 2013. покренут поступак реституције. Институције које чувају сећање на сиротињску мајку, како су називали Марију Трандафил, ускоро очекују окончање процеса.

RTS.rs