СОМБОРКЕ И ПАТЛИЏАНКЕ РОДИЛЕ НА ПОЉИМА У КОВИЉУ Први круг бербе почео, сезонци ухватили хладовину ЕВО КОЛИКО СЕ МОЖЕ ЗАРАДИТИ
У току је први круг бербе паприке сомборке и патлиџанке, или парадајз паприке, а по процени повртара Ђорђа Бабића из Ковиља, за Дневник, сезонски радници ће још два пута обићи њиву под овим поврћем.
Сомборка је мало љућа паприка која на домаћем тржишту има све више места упоредо с парадајз паприком или патлиџанком.
Сат рада на њиви је 500 динара и када се помножи са сатима и данима проведеним на пољима може се лепо зарадити у пољопривредним пословима (повртар Ђорђе Бабић)
Повртари који се баве производњом паприка покушавају да мењају сорте и да уместо слоновог ува и црвене роге, које иду у ајвар, засаде сорте које све до скоро нису биле одвише заступљене на домаћем тржишту, те да у сетвеној структури нађу исплативу и тражену робу на кванташким пијацама и у маркетима.
Велики повртар Бабић истиче да је још пре десет година почео да сеје сомборку, а потом и парадајз паприку, у намери да на тржиште око Новог Сада, али и ширег подручја, изнесе паприку које није било много у понуди, а тражена је за зимницу, туршију, прераду, као и за посебан специјалитет – сомборку у павлаци.
– Желео сам и да слоново уво, које додуше и даље сејем, заменим другом сортом паприке јер сам већ тада видео да се „ајваруша“ из године у годину све више сеје. Тренутно су кванташке пијаце препуне ове паприке, што је значајно ове сезоне спустило цену ове сорте. Навелико слоново уво и црвена рога коштају свега 80 динара по килограму, што није довољно да се покрију трошкови производње – навео је Бабић.
И сомборка и патлиџанке продају се навелико по тој цени, док је потражња добра. Поруџбина има од старих муштерија накупаца и од маркета који знају да је Бабићева паприка прве класе.
– Ове године имам солидан принос, мада је око 20 процената рода пропало због климатских промена, упркос пуној агротехници. Имам сомборке и патлиџанке које су промениле боју и уместо да су беличасте или светложуте, мало су поцрвенеле или добиле наранџасту боју. И сада треба купце да убедим да паприци ништа не фали и да различите боје паприке делују декоративније на столу него када се у тегле стављају плодови исте боје – наглашава Бабић.
Други круг паприка биће квалитетнији
Доцент др Ђорђе Војновић очекује да ће плодови из друге бербе бити квалитетнији, јер више нема изразито високих температура, интензивног сунчевог зрачења и дуготрајне жеге који су обележили први део сезоне.
– Током првих берби, у зависности од региона у Војводини, на делу плодова уочене су сунчане ожеготине. Оне су настале услед дуготрајне жеге и директног излагања плодова јаком сунцу. Оштећени делови постају светли, губе чврстину и лакше пропадају, због чега таква паприка губи квалитет и тржишну вредност.
Овогодишњу производњу паприке, навео је доцент др Војновић, обележиле су високе температуре и интензивно сунчево зрачење. Паприци за цветање и заметање плодова највише одговара температура од око 25 степени, док температуре изнад 35 степени могу да успоре раст, отежају оплодњу и изазову опадање цветова и младих плодова.
Према подацима Републичког завода за статистику, паприка је у Србији током 2025. године гајена на 9.127 хектара. Укупно је произведено 201.415 тона, уз просечан принос од 22 тоне по хектару.
Завод за статистику не прави евиденцију колико је којих сорти паприке посејано, али из семенских кућа, пољопривредних апотека и Института за повртарство и ратарство подаци указују да највеће површине заузима „ајваруша“, од око 4.000 до 5.000 хектара, затим сомборка – 1.200 до 1.800 хектара и парадајз паприка – од 500 до 800 хектара, потом долазе друге сорте паприка.
Ове сезоне, напомиње, живаца га коштају сезонски радници из Ковиља и околине, који један дан дођу у бербу, а два одмарају.
– Имам поруџбине од маркета, али не могу да испоручим тражене количине због комотног понашања радника. Шаљу ми СМС поруке да су преморени и да ће доћи за два, три дана – јада се Бабић и додаје да повртарима треба позамашна сума новца за радну снагу.
– Сат рада на њиви је 500 динара и када се помножи са сатима и данима проведеним на пољима, може се лепо зарадити у пољопривредним пословима. Али шта вреди када нашим људима очигледно не треба новац – закључује Ђорђе Бабић.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.