СКОРО ПОЛОВИНА СМРТНИХ СЛУЧАЈЕВА У СРБИЈИ ПОВЕЗАНА ЈЕ СА БОЛЕСТИМА СРЦА Стручњаци упозоравају на „тихе“ симптоме ОВО СУ ФАКТОРИ РИЗИКА

Светски дан срца је установљен 2000. године са циљем да се јавност широм света информише о значају и мерама превенције болести срца и крвних судова.

Према најновијим подацима Светске федерације за срце (СФС) и Светске здравствене организације (СЗО), болести срца и крвних судова представљају глобални водећи узрок смртности, односећи око 20,5 милиона живота сваке године, наводи се на сајту Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут".

Процењује се да данас више од 620 милиона људи живи са неким кардиоваскуларним проблемом, при чему су најчешћи акутни инфаркт миокарда и мождани удар.

У Републици Србији ситуација прати овај глобални тренд и подаци Института за јавно здравље Србије потврђују да је готово 50 одсто свих узрока смрти у нашој земљи последица кардиоваскуларних обољења. Међутим, и до 80 одсто превремених кардиоваскуларних догађаја може се успешно спречити, па су посебно важне активности јавног здравља.

Ове године Светски дан срца се обележава под слоганом "Болест срца може бити неприметна: Ухвати ритам срца! Не пропусти ниједан откуцај!", а фокус је усмерен на препознавање скривених, немих симптома срчаних болести који често пролазе непримећени, едукацију популације о атипичним и скривеним симптомима срчаних проблема, као што су тиха хипертензија, необјашњив умор, благе аритмије, и активности ка доносиоцима одлука да имплементирају званичне националне стратегије и обезбеде универзалан приступ кардиолошкој нези и превентивним скрининзима.

Међу најзначајније факторе ризика који директно доприносе развоју кардиоваскуларних болести (КВБ) убраја се група метаболичких и бихејвиоралних поремећаја. Водеће место заузима повишен крвни притисак (хипертензија), који се сматра појединачно највећим покретачем и узроком преко 10,8 милиона смртних случајева годишње на глобалном нивоу.

Следе употреба дуванских производа, која је одговорна за више од осам милиона смртних исхода, као и повишен ниво шећера у крви и хронична физичка неактивност, при чему сваки фактор појединачно доприноси глобалном морталитету са око шест одсто.

На крају, прекомерна телесна маса и гојазност не само да представљају значајан ризик за настанак болести срца и крвних судова, већ и узрок 3,7 до пет милиона превремених смртних исхода годишње.

Важно је нагласити да савремене епидемиолошке студије све већи значај придају и еколошким факторима, првенствено аерозагађењу, које се данас класификује као водећи фактор ризика у животној средини са близу четири милиона повезаних кардиоваскуларних смрти годишње, закључује се у саопштењу.