ПЛАТЕ У ИТ СЕКТОРУ ДАЛЕКО ИСПРЕД СВИХ, УГОСТИТЕЉИ НА ДНУ Неко кући однесе више од 2.700, а неко 620 евра ЕВО ЧИЈЕ СУ КОВЕРТЕ НАЈДЕБЉЕ
Подаци о зарадама откривају велике разлике међу појединим пословима – највише просечне нето плате имају програмери, а високо су и пилоти, научници и поједине индустријске струке.
Ако се погледају конкретније области рада, а не широке делатности, разлике у зарадама у Србији постају још упадљивије. Према подацима за јул 2026. године, програмери и стручњаци за рачунарско програмирање имали су просечну нето зараду од 323.377 динара, што је око 2.754 евра.
Више од 2.000 евра просечно су зарађивали и запослени у ваздушном саобраћају – 272.463 динара, односно око 2.321 евро, док је у научном истраживању и развоју просек био 234.963 динара, или око 2.001 евро. Међу добро плаћеним пословима издваја се производња кокса и деривата нафте, са просечних 227.431 динара, што је око 1.938 евра.
У производњи дуванских производа просечна нето зарада била је 198.128 динара, односно око 1.688 евра.
Високе зараде бележе и управљачки и консултантски послови – 185.631 динар (1.581 евро), док су запослени у финансијским услугама у просеку примали 184.946 динара, односно око 1.575 евра.
Телекомуникације су биле на 176.813 динара, што је око 1.506 евра, а фармацеутска производња на 167.285 динара, односно око 1.425 евра.
У архитектонским и инжењерским пословима, укључујући инжењерско испитивање и анализе, просечна нето зарада износила је 128.978 динара, односно око 1.098 евра.
У здравственим делатностима просек је био 128.112 динара, или око 1.091 евро.
Запослени у кинематографској и телевизијској продукцији, снимању звучних записа и издавању музичких записа примали су у просеку 142.668 динара, односно око 1.215 евра, док је у издавачким делатностима просек био 138.030 динара, или око 1.176 евра.
Здравство, образовање
У државној управи и одбрани, уз обавезно социјално осигурање, просечна нето плата износила је 125.860 динара (1.072 евра).
Следе здравствена и социјална заштита са 121.083 динара (1.031 евро) и образовање са 119.439 динара (1.017 евра).
У правним и рачуноводственим пословима просечна нето плата износила је 120.869 динара, што је око 1.030 евра.
Знатно ниже зараде забележене су у појединим услужним пословима. У трговини на мало, без трговине моторним возилима, просечна нето зарада била је 86.831 динар, односно око 740 евра.
Још мање зарађују запослени у производњи одевних предмета – 82.116 динара, или око 699 евра.
На самом дну овог поређења су послови припремања и послуживања хране и пића, са просечном нето зарадом од свега 72.819 динара, што је око 620 евра. Тако је разлика између просечне зараде програмера и запосленог у припремању и послуживању хране више од 250.000 динара месечно, односно око 2.134 евра.
Гледано по делатностима највеће јулске нето зараде имали запослени у информисању и комуникацијама – 259.913 динара, док су у услугама смештаја и исхране примили у просеку 77.811 динара.
На врху листе су информисање и комуникације, са просечном нето зарадом од 259.913 динара, што је око 2.214 евра по курсу од 117,4 динара за евро. Следе финансијске делатности и осигурање, са 168.105 динара, односно око 1.432 евра.
Више од 150.000 динара у просеку примају и запослени у рударству – 154.449 динара (1.316 евра), као и у стручним, научним и техничким делатностима, где је просек 151.980 динара (1.295 евра).
На петом месту је снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација, са 147.698 динара, односно око 1.258 евра.
У државној управи и одбрани, уз обавезно социјално осигурање, просечна нето плата износила је 125.860 динара (1.072 евра). Следе здравствена и социјална заштита са 121.083 динара (1.031 евро) и образовање са 119.439 динара (1.017 евра).