БУМ НА ТРЖИШТУ НЕКРЕТНИНА ПУНИ КАСУ: Скупље кирије донеле више новца држави ЕВО КОЛИКО ЈЕ ПРИКУПЉЕНО ОД СТАНОДАВАЦА
Приходи од пореза на доходак од имовине и имовинских права у Федерацији БиХ порасли су за више од 130 одсто у последњих шест година, показују подаци Пореске управе Федерације БиХ.
Од 2020. до 2025. године по овом основу наплаћено је укупно 61,2 милиона конвертибилних марака, а највећи део прихода остварен је у Кантону Сарајево.
Из Пореске управе наводе да се од наредне године очекује примена новог Закона о фискализацији трансакција у Федерацији БиХ, према којем ће и физичка лица која издају станове у закуп бити у обавези да издају фискалне рачуне.
Скупље кирије донеле више пореза
Подаци показују да је 2020. године наплаћено 5,82 милиона КМ пореза, док су приходи у наредним годинама непрекидно расли.
Највећи скок забележен је 2022. године, када је наплата повећана за више од 56 одсто. Раст је настављен током 2023. и 2024. године, док је 2025. године забележен тек благи пад од 2,39 одсто.
Истовремено, број пријава није растао истим темпом. Пореска управа је 2020. године примила 18.018 пријава, а 2025. године 19.777, што представља повећање од свега око 10 одсто.
То значи да је раст пореских прихода пре свега последица виших цена закупа некретнина, а не значајно већег броја пријављених станодаваца.
Сарајево убедљиво испред осталих
Највише пореза наплаћено је у Кантону Сарајево, где је за шест година прикупљено 36,18 милиона КМ, односно готово 60 одсто укупног износа у Федерацији БиХ.
Следе Зеничко-добојски кантон са 9 милиона КМ, Херцеговачко-неретвански кантон са 5,74 милиона КМ, Тузлански кантон са 3,47 милиона КМ, Средњобосански кантон са 2,53 милиона КМ и Унско-сански кантон са 2,27 милиона КМ.
Најмање пореза наплаћено је у Босанско-подрињском кантону, где је за шест година прикупљено мање од 70.000 КМ.
Ко плаћа овај порез?
Порез на доходак од имовине плаћају физичка лица која остварују приходе од издавања станова, кућа, пословних простора и гаража, као и од издавања покретне имовине и коришћења ауторских права, патената и лиценци.
Законска пореска стопа износи 10 одсто, али због признатих нормираних трошкова стварно пореско оптерећење у пракси најчешће износи између пет и седам одсто, у зависности од врсте прихода и кантоналних прописа.
Каква је ситуација у Србији?
У Србији су приходи од издавања некретнина такође предмет опорезивања, али издаваоци станова нису у обавези да издају фискалне рачуне, јер се закуп непокретности не сматра прометом који подлеже фискализацији према важећем Закону о фискализацији.
Грађани који издају станове дужни су да пријаве приход Пореској управи и плате порез на приход од непокретности, при чему се основица умањује за нормиране трошкове од 25 одсто, а на преостали износ обрачунава се порез по стопи од 20 одсто. Ефективно пореско оптерећење тако износи 15 одсто бруто уговорене закупнине, уз могућност да постоје и додатне обавезе у појединим случајевима.
Последњих година и у Србији је приметан снажан раст цена закупа, нарочито у Београду и Новом Саду, што је повећало и пореску основицу за оне станодавце који уредно пријављују приходе. Истовремено, држава је појачала контроле и размену података између институција како би се смањио број непријављених закупа, али увођење фискалних рачуна за издавање станова за сада није најављено.