КЉУЧНО ЈЕ ИЗАЋИ ИЗ ЗОНЕ КОМФОРА Ево како се чак и у Србији може доћи до плате преко 3.000 евра МОГУЋЕ ЈЕ АЛИ НИШТА НЕ ДОЛАЗИ ПРЕКО НОЋИ

Највише пажње, очекивано, привукли су одговори из ИТ сектора, поред коментара момка који је написао да заради у јуну преко 3000 евра од брања малина. Један корисник је навео да ради као софтвер инжењер у гејминг индустрији, са 15 година искуства, и да зарађује 9.900 евра нето. На питање да ли ради за фирму или као фриленсер, одговорио је да је запослен у фирми, а додао је и да је „радио баш јако“ и да се то на крају исплатило.

Међу ИТ одговорима било је и оних који су детаљније објаснили пут до високе плате. Један ДевОпс инжењер написао је да зарађује 3.300 евра нето, да је завршио ЕТФ и да има око пет година искуства. Каријеру је, како каже, почео са 600 евра, затим добијао повишице до 1.200 евра, а потом је за свако следеће повећање истраживао тржиште, учио преко курсева, радио пројекте, уносио их у ЦВ и мењао фирме. Његов закључак је био једноставан: ништа није дошло преко ноћи.

Јавио се и програмер који ради за америчку фирму онлајн и тврди да зарађује 6.400 евра месечно. Ипак, његов коментар није био потпуно безбрижан, написао је да не зна колико ће такав посао трајати и да није сигуран да ли би поново могао да нађе сличну прилику. Други корисник, који ради у ИТ сектору у банци, навео је плату од 4.000 евра нето и младима саветовао да преузимају одговорност, раде на сопственом систему рада, буду присутни, проактивни и да не газе преко других људи на путу ка успеху. 

Посебно су се издвојили коментари из области сајбер безбедности, дата сциенце-а и продуцт енгинееринга. Један корисник је написао да је у ИТ-ју, али да није програмер, већ ради у сајбер безбедности, и да је после пет година стигао до око 3.200 евра. Други је навео да као дата сциентист саветује стално учење, добру комуникацију и чување професионалних односа. Додао је да је данас много теже ући у дата сциенце него раније, јер је entry-level тржиште веома конкурентно, па јака математичка позадина, мастер или докторат могу много да значе. 

Један од упечатљивијих одговора стигао је од корисника који ради продуцт енгинееринг у домаћој фирми. Он тврди да са бонусима годишње заради око 80.000 евра, односно приближно 6.500 евра месечно. Његов пут је, како је написао, ишао преко техничког факултета, посла у продуцт стартуп-у и четири године искуства. Други корисник написао је да је енгинееринг манагер и да зарађује око 9.500 евра нето, док његова супруга као фрееланце енгинееринг продуцт манагер зарађује око 6.000 евра нето, а обоје живе у Србији. 

ИТ није једини финансијски уносан посао 

Ипак, нису се јављали само програмери. Један стоматолог, специјалиста, написао је да му је просечна месечна зарада око 9.000 евра, уз коментар да „није само у ИТ-ју добра лова“. У области клиничких истраживања, више корисника је навело да се на менаџерским позицијама може доћи до око 3.000 евра, док је један учесник објаснио да се тај посао односи на прикупљање података и документације потребне да би лек био одобрен за тржиште.

Здравство у иностранству такође се често помињало. Један корисник написао је да је 2020. отишао у Немачку као медицински техничар, почео са платом од 1.600 до 2.000 евра уз додатке, затим положио нострификацију, завршио специјализацију, преузео место шефа и сада има 5.500 евра нето. Други је навео да ради у здравству у Тиролу у Аустрији и зарађује 3.300 евра нето. 

Доста одговора односило се и на одлазак у иностранство. Један корисник написао је да ради у рафинерији у Немачкој и да има 5.500 евра нето. Други је објаснио да се преселио из Србије у Канаду, средио папире, радио у администрацији погребног предузећа, завршавао факултет уз рад, а затим прешао у оперативни сектор фирме која се бави транспортом природних ресурса. Његов савет био је да се преузимају промишљени ризици, да се не треба плашити великих промена и да је „боље бити најбољи пекар него просечни доктор“.

Занати и теренски послови такође су се показали као пут до високих примања. Један корисник је написао да је теренски инжењер и да путује светом постављајући челичане. Други, машински инжењер који ради демонтажу и инсталацију машина графичке индустрије широм света, тврди да зарада зависи од посла када га има, може бити и до 10.000 евра, а када га нема, нема ни прихода. Један занатлија који ради по Европи за фирму из Хрватске навео је да је у марту имао 3.200 евра, док му је априлска зарада била око 2.300 евра јер је био на годишњем одмору. 

Услужне делатности и зарада 

Било је и одговора из креативних и услужних делатности. Један видеограф написао је да месечно зарађује између 3.000 и 6.000 евра, али је нагласио да су стрес, наплата, фактуре и рад са клијентима пропорционални примањима. Фотограф који углавном ради венчања навео је да је у послу девет година. Један корисник из дигиталног маркетинга написао је да ради Мета оглашавање, док је други испричао да се специјализовао за СааС стартапе и да је учествовао у расту једне фирме од нуле до 50 милиона долара годишњег понављајућег прихода. 

Међу занимљивијим одговорима био је и онај корисника који каже да ради као конобар у Шпанији и да има 2.000 евра плате, уз веома високу бакшиш зараду. Други су помињали рад на броду, пилотирање, логистику, шпедицију, камион, ЦНЦ mašinu, Shopify девелопмент, Хеад оф QA позицију у америчкој insurtech фирми, као и Аирбнб, који не доноси 3.000 евра сваког месеца, али у сезони може да пређе ту цифру.

Посебно се издвојио коментар корисника који тврди да је 12 година радио за мале паре, затим основао фирму, првих годину и по дана радио без плате, а десет година касније се повукао из оперативног рада и сада живи од дивиденди од 15.000 до 25.000 евра месечно. Како је сажео, иза тога је било око 22 године "крви, суза и зноја", а тек онда, како каже, заслужени мир. 

Међу саветима се најчешће понављало неколико порука: висока зарада углавном не долази брзо, потребно је више година искуства, стално учење, промена послова када се достигне плафон, развијање комуникације и спремност на ризик. Један корисник је кратко поручио да, ако неко мисли да ће преко ноћи „убости“ 3.000 евра, треба одмах да промени менталитет, јер без пет до десет година озбиљног рада нема много шансе. Други је додао да треба бити најбољи у ономе што радиш, а ако фирма то не плати, треба тражити бољу прилику. 

Заједнички закључак из већине озбиљних коментара био је да се до 3.000 евра месечно најчешће не стиже једним потезом, већ комбинацијом знања, искуства, тржишно тражених вештина, добрих одлука и спремности да се изађе из зоне комфора.

(Espreso.co.rs)