ПОСЛЕДИЦЕ РАТА НА БЛИСКОМ ИСТОКУ
НАФТА ПРЕКО 100 ДОЛАРА ПО БАРЕЛУ Да ли је ово тек почетак великог ценовног шока?
Цене нафте пробиле су психолошку границу од 100 долара по барелу први пут после више од три и по године, а тржишта широм света покушавају да процене колико далеко би овај скок могао да иде.
Рат у Ирану, који је сада ушао у другу недељу, озбиљно је пореметио производњу и транспорт енергената са Блиског истока, региона кроз који пролази огроман део глобалне нафте.
Брент је већ прескочио 100 долара по барелу, док је амерички WTI још скупљи. Али кључно питање које сада постављају владе, компаније и инвеститори широм света гласи: да ли је ово само краткорочни шок или почетак новог енергетског таласа који ће променити глобалну економију?
Колико високо може да оде цена нафте
Поједини аналитичари сматрају да тржиште тек улази у фазу озбиљне турбуленције.
Према процени банке Голдман Сакс, тренутни шок у снабдевању могао би да гурне цену нафте много више него што тржишта сада очекују.
„Ако се поремећаји у Персијском заливу наставе, цена нафте би могла да достигне и 150 долара по барелу већ до краја месеца“, упозорили су аналитичари ове банке.
Проблем није само рат, већ и логистика. Пролаз кроз Ормуски мореуз, један од најважнијих енергетских коридора на планети, готово је парализован. Кроз њега у нормалним околностима пролази око петине светске трговине нафтом, а сада је танкерима све теже да прођу.
Сличну процену дају и аналитичари банке Barclays, који сматрају да би Брент могао брзо да се приближи нивоу од 120 долара по барелу ако сукоб потраје неколико недеља.
Највећи енергетски шок од рата у Украјини
Финансијска тржишта већ пореде ову ситуацију са енергетским шоком из 2022. године, када је рат у Украјини изазвао глобалну кризу енергената.
Сада је ситуација потенцијално још осетљивија, јер је Персијски залив срце светске производње нафте.
Аналитичари процењују да би поремећаји у транспорту могли да избаце са тржишта и до 20 милиона барела дневно, што би представљало један од највећих поремећаја у модерној историји енергетике.
Енергетски аналитичар Анас Алхађи упозорава да чак и ако се рат сутра заврши, последице неће нестати преко ноћи.
„Чак и у најбољем случају, требало би најмање две недеље да се нормализује транспорт нафте кроз Персијски залив, а производња би се у потпуности опоравила тек после два месеца“, каже Алхађи.
Шта то значи за цене у свету
Скок цена нафте готово увек покреће ланчану реакцију у глобалној економији.
Нафта је кључни инпут за транспорт, производњу пластике, хемијску индустрију, пољопривреду и логистику. Када она поскупи, поскупљује готово све - од хране до авионских карата.
Економисти упозоравају да би нови талас раста цена енергената могао да изазове:
- раст цена горива и транспорта,
- скупљу производњу хране,
- инфлацију у индустрији и логистици,
- притисак на глобалне ланце снабдевања.
Већ сада се види да су тржишта нервозна. Владе најразвијенијих земаља разматрају чак и пуштање стратешких резерви нафте како би ублажиле шок.
Постоји и друга прогноза: шок би могао брзо да спласне
Ипак, нису сви аналитичари песимистични.
Стручњаци из истраживачке куће BMI (део групе Fitch Group) сматрају да би скок цена могао бити краткотрајан.
„Очекујемо краткотрајан, али снажан скок цена током марта, након чега би се тржиште могло стабилизовати кад се геополитички ризик смањи“, наводи се у њиховој анализи.
По њиховом сценарију, цена нафте би након почетног шока могла поново да падне на 70 до 90 долара по барелу.
Енергетски рат који мења свет
Без обзира на то који сценарио ће се остварити, једно је јасно: нафта је поново постала геополитичко оружје.
Рат у Ирану показао је колико је глобална економија и даље зависна од неколико кључних енергетских рута и произвођача. Сваки озбиљнији поремећај у том систему моментално се прелива на инфлацију, индустрију и потрошаче широм света.
Зато инвеститори сада пажљиво прате сваку вест из Персијског залива. Јер једно питање лебди над тржиштем: да ли је 100 долара по барелу врхунац - или тек почетак нове енергетске кризе.