Од данас примена Закона о трговачким праксама, обавезни и дигитални ценовници: Реч је о 25 категорија производа и робе, ево и којих

Ценовнике ће морати да објављују трговци на мало који обављају трговину и то за 25 категорија производа и робе.

То су: млеко, млечни и мешовити производи, јаја; безалкохолна пића, кафа, чај; свеже воће и поврће; прерада воћа и поврћа; хлеб и пецива; махунарке; смрзнути производи; свеже и прерађено месо; свежа и прерађена риба; слани кондитори; слатки кондитори и цереалије; шећер и мед; брашно; тестенине; уља и масти; сирће; пиринач; со и зачини; кућна хемија; папирна и кухињска галантерија; лична хигијена и козметика; храна за бебе; пелене; алкохолна пића и храна за кућне љубимце.

Трговци, који су у последњој пословној години остварили приход од продаје већи од 3.000.000.000 динара, објављују на својој интернет страници ценовник, посебно за сваки продајни објекат, у дигиталном облику, погодном за аутоматску обраду, осим трговаца у трговини на продајном месту у преносивим продајним објектима у складу са законом којим се уређује трговина.

Трговински ланци који су обавезни да објаве дигиталне ценовнике и ажурирају их на дневном нивоу ако мењају цене су: Делез, Лидл Србије, Меркатор-С, Универекспорт, Аман, Дис, Гомекс, Веропулос, Keš&Keri плус, Трнава промет, BB Траде, Qvattro company, Рос продукт, Домаћа трговина, Еуропром, Подунавље, Леон Цондиторс, Сента-промет, Медиус, Текијанка, Металац-Пролетер, Фортуна маркет, Шумадија маркет, Вум, Прима нова, Белторг, Микромаркет, Луки комерц, Чутура плус, Рич, ВП Дима, ЗАМ, Трлић, Морава и ДМ.

Скупштина Србије је 23. априла усвојила Закон о трговачким праксама за одређене врсте производа.

Закон о трговачким праксама регулише област унутрашње трговине, третман и препознаје непоштене трговачке праксе, а уведен је инструмент Сарадника у поступку односно Узбуњивача.То је механизам који омогућава да, уколико постоје озбиљна сазнања да се у конкретном примеру ради о непоштеној трговичкој пракси, Узбуњивач може да алармира.

Закон о трговачким праксама доноси се први пут у Републици Србији и његов значај огледа се у спречавању непоштених трговачких пракси и успостављању фер, транспарентних и поштенијих односа између свих актера на тржишту - трговаца, произвођача и прерађивача и примарних пољопривредних произвођача.

Закон је израђен у великој мери по узору на решења која се већ примењују у Европској унији, али са значајним проширењем обухвата производа и решењима која нису присутна у другим европским законодавствима.

Највећи број закона у ЕУ је обухватио непоштене трговачке праксе само за пољопривредне и прехрамбене производе, док је у нашем закону много шири обухват производа који потпадају под овај закон, чиме се помаже и већем броју снабдевача да побољшају своју позицију у односу на трговце.Закон обухвата, поред пољопривредних и прехрамбених производа и производе од посебног значаја за снабдевање тржишта у које спадају кућна хемија, производи за личну хигијену, козметика и друго, као и производи од посебног значаја за пољопривредну производњу - средства за исхрану и заштиту биља и оплемењивачи земљишта.

Законом се уводе јасна правила и прецизне дефиниције недозвољених трговачких пракси које се сматрају непоштеним и зато се налазе на Црној листи, као и оних које су условно дозвољене и које се налазе на Сивој листи.

Трговци од 1. септембра морају да прилагоде не само нове уговоре, већ и све затечене и опште услове пословања са применом Закона о трговачким праксама, а на питање да ли има информацију да ли су то трговци већ урадили, каже да је закон ступио на снагу у мају и да је за пуну примену дат транзициони период за новине до септембра.

Истакла је да велики проблем био страх код добављача од комерцијалне одмазде који је производио "зид ћутања".

"Друго, ту су и одређена плаћања која су ишла преко ванкњижних одобрења. Имали смо сиву зону до које је врло тешко доћи и зато је нама уредба била од великог значаја, јер смо у директној комуникацији успели да дођемо до информација и откријемо како неке ствари функционишу. Оно што закон предвиђа, управо да не би више имали тај зид ћутања. И успех примене овог закона је управо на добављачима да имају храброст, јер су заштићени као слабија страна, односно сви који су слабија страна, да изађу са подацима које имају и укажу на постојање непоштене трговачке праксе", рекла је она.

Нагласила је да узбуњивач може на основу валидних доказа које поседује, уз апсолутну дискрецију чувања идентитета, али и уз финансијску надокнаду, да подели информације са Комисијом за заштиту конкуренције око постојања непоштене трговачке праксе.

"Такође, новина у нашем закону, у односу на европске, јесте да посебно третирамо комерцијалну одмазду као посебно тешку непоштену трговачку праксу, за коју ће постојати посебна истрага која ће се водити. Апсолутно су сви услови ту да се тај зид ћутања који је постојао уклони, и да сви они који су заправо били оштећени више не буду слабија страна", рекла је Лазаревићева Тан‌југу и поручила да се високе казне финансијски неће исплатити трговцима.

На питање да ли је било притисака да не крене од 1. септембра пуна примена овог закона, она је рекла да је било притисака да се то одложи образлажући да нису спремни и да им треба више времена, она је подсетила да је закон донет у априлу и ступио на снагу у мају и истакла да је било довољно времена да за припреме до септембра.

Када је реч о пољопривредним произвођачима, напоменула је да су они били дефинитивно најслабија карика у том ланцу, а посебно када се узме у обзир и да пољопривреда зависи од климатских услова и многих других фактора.

"Врло је тешко, на пример рокови плаћања јесу једна ствар коју закон препознаје, што је била црна пракса, а сада су врло јасно дефинисани, значи, за кварљиве производе морају бити до 30 дана, а за некварљиве пољопривредно-прехрамбене производе до 60 дана", нагласила је она.

Телеграф