ОВА СУСЕДНА ЗЕМЉА БИЋЕ ПРВА ДРЖАВА БЕЗ ГОТОВИНЕ? Премијер најавио амбициозан план

Албански премијер Еди Рама недавно је најавио амбициозан план жели да његова држава пре краја ове деценије постане прва на свету без готовине.

Рама, који је у мају освојио четврти мандат, обећао је да ће до 2030. године земљу увести у Европску унију. У јулу је најавио још један велики план с истим временским оквиром.

- Имамо амбицију да Албанија до краја ове деценије постане безготовинско друштво, што значи да би све интеракције и финансијске трансакције требало да буду потпуно дигиталне - рекао је на састанку са представницима стартап компанија и сектора технологије и иновација под називом „Албанија 2030 – визија ка европској интеграцији. Додао је да је потребно више обука и усавршавања и верује да, ако успеју јасно да дефинишу план пута, овај циљ може бити достижан и да ће ослободити земљу, како је рекао, терета застарелих пракси и неефикасности које отежавају свакодневни живот.

Све то звучи једноставно – али да ли је заиста тако?

- Више волим кеш - каже Мимоза А. (62) из Тиране која користи картицу само да подигне плату с банкомата близу свог стана. - Није уобичајено да људи из моје генерације користе картицу за плаћање у продавници или код фризера. Више волим кеш и увек ћу га користити - рекла је за Deutsche Welle (DW).

Она није усамљена у том ставу, већина људи у земљи размишља слично. Да ли је безготовинско друштво само сан? Када се Албанија ослободила социјалистичке диктатуре пре 35 година, није имала модеран банкарски и финансијски систем. Напредак је био спор и након преласка на демократију. Банкомати су уведени тек 2004. године.

Бивши министар финансија и економије Арбен Маљај сматра да је популизам главни покретач Рамине амбиције. Он истиче неколико кључних препрека за остварење безготовинског друштва у наредних пет година.

- Висока стопа сиве економије, посебно у пољопривреди, која чини велики део БДП-а, много је већа него у остатку региона. Велики проценат становништва живи у руралним областима. Осим тога, највећи дио прихода из дијаспоре, милијарде евра годишње, долази ван званичних канала. Главни албански трговински партнери - Турска, Грчка и Италија - такође имају високу стопу сиве економије - рекао је Маљај.

Подсетио је и да би смањење употребе готовине захтевало огромна улагања у кибернетичку сигурност.

Стручњаци за сајбер безбедност, попут Бесмира Семанаја, сматрају да је Рамин план не само нереалан, већ и опасан. Семанај подсећа на велике сајбер нападе на државне институције прошле године, укључујући систем е-Албанија, интернет страницу парламента и Завод за статистику.

Он сматра да ти напади показују колико је Албанија изложена и да нема потребну инфраструктуру за заштиту критичних система.

- Чак и најразвијеније земље Европе, попут Шведске и Норвешке, разматрају потребу да задрже минимум готовине у оптицају - управо због безбедности и спремности у ванредним ситуацијама - рекао је Семанај.

Док најдигитализованије нације задржавају резервне опције, Албанија планира да постане 100 одсто дигитална за мање од десет година и то без потребне заштите. Економија која у потпуности зависи од дигиталних система, а нема алтернативу, упозорава он, остаје рањива: вирус или нестанак струје потпуно би је парализовали.

- Мала и средња предузећа ће највише испаштати - сматра Хазис И, менаџер у туризму са 40 година искуства, који води један од најпопуларнијих хотела у Тирани.

Страни туристи углавном плаћају картицама, док домаћи гости и даље преферирају готовину. То повећава трошкове хотела, јер банке наплаћују провизије за сваку трансакцију. Хазис није оптимиста поводом Раминог плана.
 

- Против сам безготовинског друштва. Можемо се носити са странцима који желе да плате кафу од 1,50 евра картицом. Али шта да радим са малим произвођачима од којих купујемо поврће или сир за ресторан - каже он.

Током лета редовно купује лубенице од сељака, за које тврди да никада нису користили дигитална плаћања и сигуран је да неће ни убудуће. Боји се да ће овај план уништити мале предузетнике.

- Чак ћемо и ми тешко излазити на крај с тим - додаје Хазис.

Недостатак конкретних циљева

За Арбена Маљаја, циљ да Албанија постане безготовинска до 2030. године није јасно дефинисан, па самим тим ни мерљив. Влада би, према њему, могла да постави конкретне циљеве тек након детаљне анализе система плаћања.

-Не постоји ниједна економија са нула кеша. У земљама са ниским нивоом финансијске едукације, слабом дигиталном писменошћу, лошим управљањем и слабим јавним службама, попут образовања, здравства и социјалне заштите, и високом корупцијом, немогуће је постићи одржив успех у кратком року - наводи Маљај.

Централна банка Албаније, ипак, бележи раст електронских плаћања последњих десет година.

- Грађани су имали користи од нижих трошкова, производа прилагођених њиховим потребама и бољег приступа услугама плаћања, што се одразило на двоцифрени раст електронских трансакција - са два по глави становника 2015. године на 21 годишње - рекао је гувернер Гент Сејко.

На дугом штапу За Семанаја, то је и даље далеко испод стандарда ЕУ, где земље чланице имају више од 300 дигиталних трансакција по становнику годишње.

- Е-трговина је ограничена. Платформе попут Стрипе-а не послују у Албанији, локалне банке нуде скупе и компликоване системе. PayPal постоји за физичка лица, али не и за фирме. То ограничава приступ глобалној дигиталној трговини - објашњава он.

Дакле, иако премијер Рама жели да Албанија што пре сустигне ЕУ, изгледа да ће јој за прелазак на безготовинско друштво бити потребно више од једне деценије, као и озбиљна трансформација финансијске инфраструктуре, пише DW.

Каматица/DW