clear sky
21°C
11.07.2026.
Нови Сад
eur
117.3182
usd
100.6764
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ПРОСЕЧНЕ ЗАРАДЕ ОД ДЕЛАТНОСТИ ДО ДЕЛАТНОСТИ Између највише и најниже плате јаз око 1.415 евра

04.02.2026. 09:23 09:35
Извор:
Дневник
комбо
Фото: Илустрација/ Canva / Дневник

По подацима Републичког завода за статистику, новембарска просечна зарада у Србији била је 111.987 динара.

Наравно, тај износ није се нашао у ковертама већине запослених јер се просечна зарада израчунава на основу износа свих обрачунатих зарада и укупног броја запослених па тај податак јасно говори да се примања у Србији веома разликују. Тако је за многе просечан износ недостижан, а за неке је то само део месечних примања. То потврђује и износ медијалне плате, коју зарађује око половине укупног броја запослених и која је у новембру била 86.702 динара, као и то што је и много запослених чија су месечна примања мања од медијалне зараде. 

287.477 динара у области рачунско програмирање, консултантске и с тим повезане делатности 

дела
Фото: Дневник

Запослени у јавном сектору у новембру су, у просеку, зарадили 115.725 динара, што је 3.738 динара више од републичког просека, а скоро дупло више од зараде предузетника и запослених код њих који су тог месеца зарадили 58.563 динара. 
Када се посматра просечна нето зарада у 19 делатности, за које РЗС објављује податке, у новембру је у седам била виша од републичког просека, а у 12 мања. Када се просечне зараде посматрају кроз призму медијалне, у две делатности износ је био нижи.
Између највише и најниже просечне зараде по делатностима разлика је велика и износи чак 167.089 динара, то јест око 1.415 евра, што је нешто више од једне и по просечне месечне плате. Кад се просечне зараде посматрају по областима рада, јаз је још већи јер је из­ме­ђу нај­ни­же и највише просечне пла­те 225.227 ди­на­ра, то јест око 1.908 евра.

62.250 динара плата у области остале личне услужне делатности

Просечна зарада у новембру је само у једној делатности прескочила 200.000 динара и то у делатности информисања и комуникације – 236.884 динара. Након тога следе зараде запослених у финансијским делатностима и делатности осигурања – 158.648 динара, те стручним, научним и техничким делатностима - 143.509 динара. У делатности рударства у новембру су запослени, у просеку, зарадили 141.787 динара, делатности снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација - 127.006, делатности државна управа и одбрана;обавезно социјално осигурање - 119.390 динара... 

Дневник
Фото: Дневник

Најмање новембарске просечне зараде исплаћене су у делатности услуге смештаја и исхране – 69.795 динара и осталим услужним делатностима - 76.617 динара. 

У државним фирмама просек виши од републичког

Све зараде у јавном сектору у новембру су биле више од медијалне плате, а кретале су се у распону од око 96.200 динара до око 125.500 динара. Највише просечне зараде исплаћене су у администрацији на нивоу државе - 125.448, а најнижа просечна примања имали су запослени у администрацији на локалном нивоу – 96.205 динара.

Просечне зараде у јавним државним предузећима у новембру су биле 122.361 динар, у администрацији на нивоу покрајине - 119.961 динар, а у јавним локалним предузећима – 103.434 динара. Они који раде у делатности здравства и социјалног рада у новембру су, у просеку, зарадили 112.209 динара, а у образовању и култури - 115.770 динара. 

Највиша просечна зарада у новембру исплаћена је у области рачунско програмирање, консултантске и с тим повезане делатности - 287.477 динара, а затим у области ваздушни саобраћај - 244.757 динара. У области научно истраживање и развој новембру су зараде, у просеку, биле 217.923 динара. 

Најмање новца у новембру било је у ковертама запослених у области остале личне услужне делатности - 62.250 динара, а потом у области припрема и послуживање хране и пића - 64.652 динара. 

Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.

Извор:
Дневник
Пошаљите коментар