СРЕМСКА МИТРОВИЦА И СОМБОР ПОКАЗАЛИ НАЈБОЉЕ РЕЗУЛТАТЕ У СРБИЈИ Лидери у издавању грађевинских дозвола
У Србији је током 2025. године поднето 162.746 захтева за грађевинске дозволе, што је за шест одсто више него претходне године, а отприлике за толико је порасла и вредност самих пројеката, што указује на наставак раста инвестиционе активности, објавио је данас НАЛЕД у свом билтену.
Анализа НАЛЕД-а показује да две петине локалних самоуправа касни са издавањем дозвола, а кашњење је израженије у градовима (46 одсто) него у општинама (38 одсто).
На издавање грађевинске дозволе у општинама се чекало у просеку осам и по дана, док је у градовима за исти поступак потребно око десет дана. Ипак, локалне самоуправе су забележиле благи пад ефикасности у издавању дозвола, а удео решених предмета у току године пао је са 97 одсто у 2024. години на 94,6 одсто у 2025, показује најновија анализа НАЛЕД-а, заснована на подацима Агенције за привредне регистре.
Локацијски услови, употребне дозволе
Све локалне самоуправе су, у просеку, за 21 дан издавале локацијске услове, што потврђује усклађеност са максималним законски прописаним роком, имајући у виду да је за њихово издавање предвиђен рок од пет радних дана од тренутка прибављања свих неопходних података од имаоца јавних овлашћења, који су у обавези да доставе одговоре у року од 15 радних дана.
На употребне дозволе се чекало, у просеку, 13 дана, а на грађевинске осам.
Према анализи НАЛЕД-а, најуспешнији градови у издавању дозвола за градњу су Сремска Митровица, Сомбор и Крушевац, а прате их Смедерево, Зрењанин, Чачак, Вршац, Краљево, Пирот и Кикинда. Када је реч о општинама, најбољи су Богатић, Апатин и Ћуприја, а у првих десет се налазе и Свилајнац, градска општина Младеновац, Топола, Горњи Милановац, Велика Плана, Ковин и Алексинац. Највећи пораст забележен је код потражње локацијских услова, за које су поднета 20.923 захтева, што је готово осам одсто више него 2024. године и рекорд у последњих пет година.
Најбољи резултати остварени су у последњем кварталу, што указује на позитиван замах, чији наставак се може очекивати и током ове године.
Препорука НАЛЕД-а је да се у наредном кораку у потпуности уведу дигитализација израде урбанистичког планирања и Централни регистар планских докумената, као предуслов за успостављање Е-простора, који би представљао искорак ка већој транспарентности, ефикасности и квалитету просторног и урбанистичког планирања.