ГРАЂАНИ УЗНЕМИРЕНИ ЗБОГ КРЕДИТА Стручњак дао одговор ДА ЛИ ЋЕ КАМАТЕ ДА РАСТУ

Инфлација у Србији и даље остаје под контролом, али успоравање привреде Европске уније и глобални економски притисци отварају питање како ће се нови талас поскупљења одразити на грађане, стандард и домаћу привреду у наредном периоду.

У којој мери последице рата на Блиском истоку стижу и у Србију? Kаква је ситуација у Србији и да ли се може очекивати значајнији скок цена хране, за Kурир телевизију, открио је Бојан Станић - ПKС.

- Питање је како ће се тај инфлаторни талас прелити на привреду Србије. Видели смо пораст инфлације у ЕУ, а и код нас долази до благог раста. Према званичним подацима, инфлација у Србији у марту износи 2,8 одсто, док је у фебруару била 2,5 одсто. Дакле, постоји постепен пораст. То нас свакако брине - као потрошаче, као привреднике због раста трошкова производње, али и као друштво које има искуство са инфлацијом и хиперинфлацијом из ранијих периода. Ипак, налазимо се далеко од сценарија из 2022. и 2023. године, када је инфлација била двоцифрена - рекао је Станић.

Инфлација под контролом, али спољашњи ризици расту

Инфлација би, како Станић тврди, према проценама, требало да остане у планираним оквирима, али успоравање европске привреде може негативно утицати на извоз и инвестиције.

- Очекивања су да инфлација до краја године остане у оквиру циља Народне банке Србије, односно да не пређе око 4,5 одсто. Проблем је што имамо успоравање привредног раста у ЕУ, која је наше најважније извозно тржиште, па се може очекивати слабија тражња за нашим производима, као и потенцијални утицај на стране директне инвестиције - каже он.

- Храна је кључни фактор инфлације, јер чини 40 до 50 одсто потрошачке корпе. Зато свака промена цена хране има снажан ефекат на инфлацију, посебно код грађана са нижим и просечним примањима. Сећамо се 2022. и 2023. године, када је држава интервенисала ограничавањем цена основних животних намирница, а у једном тренутку и забраном извоза одређених прехрамбених производа. То је тада имало и одређене негативне ефекте, јер Србија производи довољно хране и за домаће потребе и за извоз - објаснио је.

Држава примењује низ интервенција, укључујући контролу цена горива и смањење акциза, како би ублажила утицај раста трошкова на становништво, уз одређене фискалне последице по буџет, рекао је Станић.

- Држава већ користи низ мера како би могла да смањи удар на стандард грађана. Једна од њих је ограничавање цена горива које траје још од 2022. године, уз недељно одређивање максималне цене. Такође, делимично су смањене акцизе, што представља фискални терет за буџет - навео је Станић.

Шта ће бити са кредитима

Kако каже, постоје и субвенције, попут ограничених цена горива за пољопривреднике, који су посебно осетљиви у ланцу производње. Све ове мере имају за циљ ублажавање инфлаторних притисака.

- Цене кредита зависе од инфлације и референтних каматних стопа, па у наредном периоду не треба очекивати њихов пад. Већина кредита у Србији је везана за евро, што додатно повезује домаће услове са политиком Европске централне банке. Грађани ће се и даље ослањати на кредите, било за потрошњу или инвестиције, али у зависности од намене задуживања, последице могу бити различите. За сада се не очекује нагли скок камата, али ни њихово значајно смањење - рекао је.

- Србија има одређене предности, пре свега кроз приступ нафти преко ЈАНАФ-а и споразум о снабдевању гасом са Русијом, који се редовно продужава. Ситуација је стабилна у погледу количина, јер постоје резерве и редовно допуњавање. Такође, сарадња са Русијом се наставља, а и ЕУ је дозволила појединим чланицама, попут Мађарске и Словачке, наставак увоза енергената из Русије због специфичне позиције. Главни изазов остаје цена, али у овом тренутку не очекују се озбиљни поремећаји у снабдевању - за "Пулс Србије", закључио је Станић.

Курир