НЕМАЧКА ГУБИ МИЛИЈАРДЕ ЕВРА ЗБОГ БОЛОВАЊА Лето најкритичнији период, ни Србија није „оперисана” од злоупотреба

Због тога је немачка влада најавила укидање телефонског отварања боловања и увођење обавезе да запослени већ првог дана болести достави лекарску потврду, како би у оквиру нових економских и радних реформи повећала конкурентност највеће европске економије.

Проблем са злоупотребом боловања присутан је и у Србији, на шта су још прошле године указивали у Привредној комори Србије (ПКС).

Према анкети ПКС, у 133 компаније проверавано је коришћење права запослених на боловање, како би се размотрило покретање ванредног надзора, оправданост одсустава са посла и усклађеност са важећим прописима. 

Највећи проценат одсустава са рада забележен је у јануару и јулу, а највише података стигло је из Војводине, Шумадије, као и из Западне, Јужне и Источне Србије, наводи се на порталу ПКС "БизСрбија".

По делатностима, најзаступљеније су металска и електроиндустрија, текстилна, биљно-прехрамбена, шумарство и комуналне службе. У појединим компанијама злоупотребе боловања достигле су такав ниво да су, током летњих месеци, били приморани да обуставе рад у погонима.

Српска привреда решење овог проблема види у скраћењу периода у којем је послодавац обавезан да исплати накнаду за боловање и у ефикаснијим механизмима провере привремене спречености за рад, доследнијем уважавању прописаних медицинских стандарда за одређивање боловања и доследној примени закона у погледу казнене политике.

Нова немачка влада ову тему не представља као питање дисциплине запослених, већ као један од фактора који утичу на међународну конкурентност земље.

Мерц је више пута истакао да је Немачка последњих година изгубила део своје економске снаге у односу на Сједињене Америчке Државе и азијске привреде, а да је раст броја дана проведених на боловању један од разлога због којих компаније теже одржавају продуктивност.

Према извештају немачке владе, који преноси Билд, сваки запослени у Немачкој током 2024. године био је одсутан са посла у просеку 20,8 дана. То је готово четири дана више него 2020. године.

На нивоу целе земље то значи чак 881,5 милиона дана боловања током само једне године.

Према подацима немачке владе, производни губици изазвани одсуством запослених достигли су прошле године 134 милијарде евра, док су трошкови накнада зарада током боловања порасли на 72,3 милијарде евра.

Укупно, боловања су немачку привреду коштала више од 200 милијарди евра. Посебно забрињава чињеница да трошкови настављају да расту. Још 2020. године производни губици процењивани су на 87 милијарди евра, што значи да су за свега неколико година повећани за готово 50 милијарди.

Истовремено, издаци за исплату зарада запосленима на боловању порасли су за више од 15 милијарди евра, односно за 26,4 процента.

Према подацима из владиног извештаја, сваки изгубљени радни дан послодавце је прошле године коштао просечно 152 евра, што је 28 евра више него пре пет година.

За земљу чија се економија већ суочава са слабијим индустријским растом, мањком радне снаге и растућом међународном конкуренцијом, овакви трошкови постали су озбиљно питање економске политике.

У средишту целе расправе налази се такозвана telefonische Krankschreibung, односно могућност да запослени добије потврду о привременој спречености за рад без одласка у ординацију.

Ова пракса уведена је током пандемије вируса корона како би се смањили контакти међу пацијентима и растеретиле здравствене установе. Од децембра 2023. године постала је трајно правило за лакше болести попут прехладе, грипа или блажих вирусних инфекција.

Телефонско боловање могуће је само ако је пацијент већ регистрован код изабраног лекара, односно ако је у тој ординацији лечен у претходне две године.

Лекар током телефонског разговора процењује симптоме и може да изда боловање у трајању до пет календарских дана. Такво боловање не може поново да се продужи телефоном. За наставак одсуства запослени мора лично да дође на преглед.

Ипак, намчка влада сматра да је управо овај систем отворио простор за злоупотребе и да представља један од разлога повећаног броја боловања.

Привредна удружења углавном подржавају намеру владе. Док с друге стране, синдикати и део медицинске струке оштро критикују најављене промене.

За владу Фридриха Мерца висока стопа боловања представља показатељ да постојећи систем више није одржив, док је за синдикате то покушај да се одговорност за структурне проблеме немачке економије пребаци на запослене.