Програмери надмашују вештачку интелигенцију ПРВИ СУ ПО МАЈСКИМ ЗАРАДАМА Ево плата од делатности до делатности ЗАПОСЛЕНИ У УСЛУГАМА ИМАЈУ 69.000 ДИНАРА
Према подацима Републичког завода за статистику, просечна нето зарада у Србији у мају износила је 118.398 динара.
Пошто се просечна зарада израчунава на основу укупног износа обрачунатих зарада и броја запослених, јасно је да се тај износ није нашао у ковертама већине радника.
То потврђује да су примања у Србији и даље веома неуједначена – за многе је просечна плата недостижна, док је за неке тек део месечних примања.
220.046 динара зарада у научноистраживачким делатностима
О томе сведочи и медијална зарада, коју прима око половине запослених, а која је у мају износила 93.277 динара. Истовремено, велики број радника зарађује и мање од тог износа.
Запослени у јавном сектору у мају су, у просеку, зарадили 123.511 динара, што је 5.113 динара више од републичког просека. С друге стране, предузетници и запослени код њих у просеку су примили 64.111 динара, што је готово двоструко мање од просечне зараде у Србији.
Када се посматра просечна нето зарада у 19 делатности за које Републички завод за статистику објављује податке, у мају је у седам она била виша од републичког просека, а у 12 нижа. У две делатности просечне зараде биле су чак испод медијалне плате.
У државним фирмама све плате изнад медијалне
У јавном сектору су све просечне зараде у мају биле више од медијалне плате и кретале су се од око 101.300 до око 133.000 динара. Највише просечно примање имали су запослени у администрацији на нивоу државе – 133.088 динара, док су најниже зараде забележене у администрацији на локалном нивоу – 101.268 динара.
Просечне зараде у јавним државним предузећима износиле су 130.649 динара, у администрацији на нивоу покрајине 122.922 динара, а у јавним локалним предузећима 114.372 динара.
Запослени у здравству и социјалној заштити у мају су, у просеку, зарадили 122.343 динара, док је просечна зарада у образовању и култури износила 120.110 динара.
Разлика између највише и најниже просечне зараде по делатностима износила је 167.581 динар, односно око 1.420 евра, што је приближно једна и по просечна месечна плата. Посматрано по областима рада, јаз је још већи – између највише и најниже просечне зараде разлика достиже 228.640 динара, односно око 1.940 евра.
123.511 динара зарада у јавном сектору
Просечна зарада већа од 200.000 динара у мају је забележена само у делатности информисања и комуникација, где је износила 243.057 динара. Следе финансијске делатности и делатност осигурања са просечном зарадом од 168.602 динара, рударство са 151.294 динара, стручне, научне и техничке делатности са 146.942 динара, снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација са 139.133 динара, као и државна управа и одбрана, односно обавезно социјално осигурање, са 126.680 динара.
Најниже просечне мајске зараде исплаћене су у делатности услуга смештаја и исхране – 75.476 динара, као и у осталим услужним делатностима – 83.697 динара. У пољопривреди, шумарству и рибарству просечна зарада износила је 93.657 динара, свега 380 динара више од медијалне.
Посматрано по областима рада, највиша просечна зарада исплаћена је у области рачунског програмирања, консултантских и с тим повезаних делатности – 295.418 динара. Следе ваздушни саобраћај са 265.257 динара, научноистраживачка делатност и развој са 220.046 динара, као и финансијске услуге, осим осигурања и пензијских фондова, са 187.169 динара.
Најмање новца у мају било је у ковертама запослених у области осталих личних услужних делатности – 69.199 динара, а затим у области припремања и послуживања хране и пића – 70.138 динара.
Д. Млађеновић