ЦРНИ ЛУК РОДИО КАО НИКАД ПРЕ
РЕКОРДНИ ПРИНОСИ ЦРНОГ ЛУКА У СРБИЈИ Повртари задовољно трљају руке, БИЋЕ И 100 ТОНА ПО ХЕКТАРУ
Повртари у АП Војодини почели су да ваде раније сорте озимог црног лука из директне сетве, док су црни лук из арпаџика извадили пре две до три недеље.
Захваљујући повољним временским условима током периода формирања луковице, код професионалних произвођача очекују се приноси и до стотину тона по хектару.
Синиша Арсић из Сирига у општини Темерин изјавио је за Дневник да је година за лук била добра и да очекује квалитетан род и одличне приносе јер је наводњавао и применио потпуну агротехнику.
- Мада сам лук кренуо да вадим пре неколико дана, већ сада могу да кажем да ће лука бити око 80 до 100 тона по хектару, што су одлични приноси у сушној и топлој клими. Временске прилике допринеле су да род буде добар а приноси високи јер су услови за развој луковице били идеални. Kада завршим са вађењем, очекујем да ће овогодишња сезона бити једна од бољих у вишегодишњем искуству у гајењу црног лука - навео је Арсић.
По његовим речима, тренутна цена навелико лука је од 40 до 50 евроценти, с тим што ће, како очекује, цена бити вероватно нижа како се посао око вађења лука буде заукавао. - И са нижом ценом повртари ће имати неки рачун да га сеју и догодине уколико приноси буду врхунски - навео је Арсић и додао да је лука овог пролећа доста посејано, али да квалитет и приноси нису исти код свих повртара.
У великим трговинама килограм лука до 95 динара
Велике количине лука професионални произвођачи продају трговинским ланцима са којима имају уговоре о квалитету и количинама које треба да испоруче. Али немају уговорену откупну цену.
У малопродаји килограм црног лука се тренутно креће у великим маркетима, према подацима са портала cenoteka.rs, од 70 динара до 95 динара килограм. На пијацама се продаје за око стотину динара.
Код нас се лук сеје на око 4.000 хектара, односно према подацима Републичког завода за статистику у 2024. години црни лук у Србији је заузео 3.952 хектара и било га је 31.964 тоне. Просечан републички принос по статистици износио је 8,1 тона по хектару.
Доцент на Пољопривредном факултету у Новом Саду др Ђорђе Војновић објаснио је за Дневник да је статистика у републички просек приноса урачунала свеукупни род и малих и великих повртара и оних који су сејали у баштама и оних који су сејали арпаџика, док професионални произвођачи примењују само директну сетву. - Због те директне сетве велики повртари достижу приносе и до 100 тона по хектару, за разлику од других који имају далеко мање лука по хектару и не користе сву агротехнику.
Како приноси по хектару могу да буду велики и улагања у сетву лука су висока.
За производњу црног лука по хектару, навео је др Војновић, треба уложити и до 10.000 евра, што, пре свега, зависи од самог начина производње. - Највећи део трошкова односи се на набавку семена, наводњавање и примену минералних ђубрива.
Др Војновић истиче да иако је година била повољна за формирање квалитетне луковице, изазови у производњи лука и даље постоје, посебно када је реч о заштити од штеточина као што је трипс и појаве трулежи у кишовитим условима.
