ДНЕВНИЦА ОДЛИЧНА, А НИКО НЕЋЕ ДА РАДИ На овом послу за осам сати рада дневно можете зарадити и до 75 евра, али “ПРЕ ЋЕТЕ ДОЋИ НА ЦТ ПРЕГЛЕД НЕГО ПРОНАЋИ НЕКОГ ДА РАДИ У ПОЉУ“

Оно по чему се разликује од увозних сорти јесте јединствен спој специфичне црвене земље (црвенице), благе медитеранске климе и великог броја сунчаних дана. Захваљујући тим природним предностима, љубушки кромпир сазрева знатно раније од осталих сорти у региону, а одликују га изузетно танка кора и препознатљив, богат укус. Док се на тржишту често нуде индустријски узгајане сорте, у љубушким селима Војнићи, Шиповача и Вељаци, која се налазе уз саму границу са Хрватском, вађење кромпира и даље се обавља ручно. 

Иако се некада од саме примарне пољопривредне производње могло лакше живети и улагати, данашњи произвођачи истичу да углавном преживљавају из године у годину. Председник Пољопривредне задруге "Плодови земље“ из Љубушког, Дубравко Буцо Вукојевић, ипак даје нешто другачији поглед на ову тему и објашњава историјски контекст зараде у овом крају:

Од пољопривреде само преживљавање 

"Нисте у праву, од пољопривреде се одувек преживљавало, а од трговине се живело и градило. Посебно када су наши људи држали тезге на пијацама дуж приморја, тада се градило.“ 

Осврћући се на овогодишњу сезону, Вукојевић каже да је била просечна. Укупно је засађено између 300 и 350 хектара младог кромпира, а садња је каснила због обилних киша и неповољних временских услова током фебруара. Упркос томе, на крају је извађено између 5.000 и 6.000 тона кромпира. 

Први пластенички кромпир, који се на тржишту продавао до 10. маја, достизао је почетну цену од око 1,24 евра по килограму. Касније је цена падала, али је највећи део рода продат по цени између 0,39 и 0,49 евра по килограму. Према речима председника задруге, цена од око пола евра по килограму пољопривредницима омогућава зараду и мотивацију да наставе производњу, пише Слободна Далмација. 

Производни резултати и кретање цена на тржишту 

Један од највећих проблема са којим се суочавају произвођачи из Љубушког, слично као и њихове комшије из Вргорске крајине, јесте хроничан недостатак радне снаге. Говорећи о проналажењу сезонских радника, Дубравко Буцо Вукојевић сликовито каже: 

"Пре ћете доћи на ЦТ преглед него пронаћи некога ко ће радити 10 до 15 дана за дневницу у пољу. Није проблем у новцу – дневница је око 75 евра за осам сати рада. Једноставно, младе људе то више не занима и немају потребу за таквим послом, јер посла има на сваком кораку. Углавном налазе послове који им више одговарају и ретко се одлучују за рад у пољу, као што је то био случај пре 30 или 40 година. Дошла су друга времена и то морамо да прихватимо. Људи које данас можете ангажовати углавном имају 50 и више година.“ 

Међу млађим пољопривредницима који су се у потпуности посветили овој производњи налази се Марио Чуљак из Вељака, власник пољопривредне апотеке и регистроване извозне компаније "Росић“, која поседује међународни сертификат Глобал Г.А.П. за одрживу и безбедну производњу. 

Чуљак је ове године засадио 5,5 тона семенског кромпира и остварио натпросечан принос од пет до шест тона на 1.000 квадратних метара, док се уобичајен принос креће између четири и пет тона. 

Зависност од хрватског тржишта 

Говорећи о значају пласмана робе у суседну Хрватску, Чуљак отворено каже: 

"Ове године сам засадио 5,5 тона семенског кромпира и принос је био веома добар. Међутим, морам да истакнем да, да није Хрватске, многи произвођачи љубушког младог кромпира не би опстали. Између 65 и 70 одсто укупне производње кромпира из Љубушког завршава на хрватском тржишту. То је спас за многе пољопривреднике, јер знају да имају сигуран откуп и тржиште. Нас седам или осам бавимо се извозом, а моја фирма поседује ознаку Глобал Г.А.П.“ 

Чуљак упозорава и на покушаје појединих велетрговаца да под брендом љубушког младог кромпира на хрватском тржишту продају увозни египатски кромпир, али истиче да ти покушаји нису успели, јер купци препознају квалитет производа који се ручно узгаја у црвеници. 

Успешну сезону потврђују и несвакидашњи примерци са њива. Јасна Грбавац из Шиповаче, која се пољопривредом и узгојем кромпира бави већ 30 година, привукла је велику пажњу на друштвеним мрежама фотографијама убраних "џиновских кромпира“. 

Ове године засадила је седам тона семенског кромпира, углавном сорти Аризона i Carerra. Говорећи о овогодишњем роду и раду на породичном газдинству, каже: 

"Већ 30 година бавим се пољопривредом и садњом кромпира, а ове године сам засадила седам тона. Била је то једна просечна пољопривредна година. Углавном садим сорте Аризона и Carerra. Кромпири које видите на фотографији су сорте Аризона. Нисам их мерила, али по мојој процени сваки тежи између 1,3 и 1,5 килограма. Сви у породици радимо заједно и тако функционишемо. Чим немате своју породицу да ради на имању, настају проблеми.“

(Espreso.co.rs)