ЈЕДНА КУЛТУРА „ПРОТЕРУЈЕ“ КУKУРУЗ СА ВОЈВОЂАНСКИХ ПОЉА Ратарима се више исплати због цене и отпорности на сушу
Пољопривредници који су се одлучили да сеју сирак приводе сетву крају.
Последњих година сирак је све заступљенији на пољима јер добро подноси сушу и топлу климу. И скупљи је од кукуруза (33 динара килограм), док су трошкови сетве незнатно нижи, због семена које је јефтиније у односу на кукуруз и мање га треба.
Ратар из БачкогПетровца Даниел Спевак посејао је недавно сирак зрнаш и очекује добар род. До пре две године сејао је сирак метлаш и имао уговорену производњу, али више на тржишту не постоји потреба за метлицама.
– Сада сејем сирак зрнаш, који се користи у сточној храни и у потпуности замењује кукуруз, а тражен је у мешаонама хране. Зрно садржи висок проценат протеина и скроба, што га чини одличном сточном храном. Предност сирка огледа се и у томе шта га не напада кукурузна златица – казао је Спевак за Дневник. – Сирак се мало касније сеје него кукуруз, али се раније жање. Отпорнији је на тропску климу и скупљи него кукуруз. Сада је килограм зрна сирка 33 динара, а кукуруза 24 динара. Увек је сирак за трећинус купљи него кукуруз.
33 динара килограм сирка, а кукуруза 24 динара
Спевак је у жетви прошле године имао око пет тона сирка по хектару, што је солидан принос имајући у виду да је род кукуруза лане подбацио због суве и топле климе.
По речима др Владимира Сикоре с новосадског Института за ратарство и повртарство, пољопривредна пракса, у зависности од примене, разликује више агрономских форми сирка.
– Сирак метлаш представља сировину за метларску индустрију и као такав се гаји у регионима у којим се производе метле. Површине под тим сирком зависе од потреба за сировином – сирковом сламом, и сваке године су између 500 и 800 хектара – каже наш саговорник.
На тржишту има и домаћег и страног семена
У Војводини се сирак зрнаш и сирак метлаш сеју на две локације: на северу, на потесу Кањижа–Сента, и у Јужнобачком округу, у општинама Бачки Петровац, Пивнице и Селенча. Површине које заузимају сиркови нису познате. Евиденцију не води Републички завод за статистику, док подаци Института за ратарство и повртарство Нови Сад нису поуздани, јер осим домаћег семена на тржишту има и страних семена.
Познато је да пољопривредници због тропске климе траже алтернативне биљне врсте у заснивању пољопривредне производње и да сирак из године у годину постаје замена за кукуруз. Посебно на подручјима где је лошији квалитет земљишта.
Сирак за зрно, додаје, гаји се ради зрна које се користи исто као и зрно кукуруза и мења га у крмним смешама. Површине под овим сирком се из године у годину повећавају, посебно у сушним регионима, у којим се не могу постићи одговарајући приноси кукуруза.
- У стресним условима какве смо имали прошле године, приноси зрна сирка су били од пет до шест тона по хектару. Крмни и силажни сиркови служе за производњу кабасте сточне хране и као такви су веома цењени код сточара – вели Сикоре.
5 тона лањски принос сирка по хектару
Како каже, ови сиркови су значајни пре свега у регионима у којим је производња кабасте сточне хране од осталих биљних врсти лимитирана условима средине, односно стресом услед недостатка влаге и високих температура.
- Последњих година постају интересантни и сиркови код којих се добија велика количина биомасе – до 100 тона по хектару. Ови сиркови су интересантни за биогасна постројења и реално је очекивати да ће њихова производња све више добијати на значају – навео је наш саговорник.