РЕТКО СЕ УЗГАЈА, А ВЕОМА ЈЕ ЗДРАВА Обратите пажњу на ову необичну воћку КИЛОГРАМ МОЖЕ КОШТАТИ И ДО 1.500 ДИНАРА

Реч је о занимљивом бобичастом воћу које спаја особине црне рибизле и огрозда, а произвођачима је посебно привлачно због отпорности, једноставнијег узгоја и плодова који се могу користити свежи или прерађени. 

Тамни, ароматични плодови богати су хранљивим материјама, док грм без бодљи олакшава бербу и одржавање, што јосту чини све занимљивијом културом за еколошке произвођаче, мала пољопривредна газдинства и љубитеље необичног воћа.

Узгој јосте не сматра се посебно захтевним јер се биљка добро прилагођава различитим климатским условима, подноси ниске зимске температуре, али и краће периоде суше. Најбоље резултате даје на сунчаним до полусеновитим положајима, као и на плодном, пропусном и добро дренираном земљишту. 

Грм углавном нарасте од једног до два метра, а редовном резидбом крошња остаје прозрачна, што позитивно утиче на родност. Велика предност јосте у односу на огрозд јесте то што нема бодље, па су берба и одржавање знатно једноставнији. 

Осим тога, отпорнија је на бројне болести и штеточине које често нападају рибизлу и огрозд, због чега је погодна и за еколошку производњу, односно узгој уз мању употребу заштитних средстава. 

Прве озбиљније приносе јоста обично даје две до три године након садње, док пуни родни потенцијал достиже после четири до пет година. Добро развијен одрасли грм може дати неколико килограма плодова годишње, у зависности од сорте, услова узгоја и начина одржавања. 

Плодови сазревају током лета, најчешће од краја јуна до краја јула, а берба се може обављати постепено, како плодови сазревају. 

На тржишту је јоста још увек релативно ретка, што произвођачима може представљати предност. Пошто се не налази често у великим трговинским ланцима, свежи плодови неретко постижу вишу цену од многих познатијих бобичастих култура. 

Цена зависи од сезоне, начина узгоја и тржишта, али еколошки плодови, као и прерађевине попут џемова, сокова и сирупа, могу остварити додатну вредност. 

Осим продаје свежих плодова, велики потенцијал крије се управо у преради. Од јосте се могу правити ароматични џемови, мармеладе, сокови, likeri, воћни преливи и вино интензивне боје.

Због изражене ароме често се комбинује са другим бобичастим воћем, а добро подноси и замрзавање без значајнијег губитка квалитета. 

Посматрано из здравственог угла, јоста се убраја међу веома вредне воћне врсте. Садржи много витамина Ц, антоцијана и других антиоксиданаса који доприносе заштити организма од оксидативног стреса. 

Богата је и влакнима важним за дигестивни систем, као и минералима попут калијума и гвожђа, који учествују у бројним функцијама организма. 

Редовна конзумација тамног бобичастог воћа повезује се са јачањем имунитета, очувањем здравља крвних судова и смањењем упалних процеса. Због ниске калоријске вредности и високог садржаја хранљивих материја, јоста се сматра добрим избором у уравнотеженој исхрани. 

Занимљиво је и то да је њен развој трајао деценијама, јер укрштање рибизле и огрозда није било једноставно. Прве успешне сорте настале су након дуготрајног селекционог рада европских оплемењивача, који су настојали да добију биљку отпорну на болести, са квалитетним плодовима и једноставнију за узгој. 

Вредност јосте на тржишту расте због све веће потражње, али и због ограничене понуде. 

Свежи плодови често се продају по цени од 6 до 12 евра по килограму (око 1.500 динара) , док прерађени производи попут џемова, сирупа и сокова могу достићи још већу вредност.

(Telegraf.rs/Večernji.hr)