ИЗВОЗ ПШЕНИЦЕ ТЕЧЕ НОРМАЛНО, КИША ПАЛА ТАМАН ЗА СЕТВУ Квалитет семена и суша одлучују о наредној жетви
Сетва пшенице није још завршена. Питање је када ће ратари завршити или прекинути сетву.
Претпоставља се да ће се сејати још неколико дана, али неке процене кажу да ће се радити и у првој седмици децембра, јер је после недавних киша тек сада земљиште довољно влажно да се може сејати. Подаци „Жита Србије” кажу да је посејано око 600.000 хектара и да ће се још 20.000−30.000 хектара сејати у наредним данима.
Директорка „Жита Србије” Сунчица Савовић изјавила је за "Дневник" да ћемо жита имати посејаног на око 620.000 хектара, премда се очекивало да ће заузети око 650.000 хектара.
Због пада технолошког квалитета зрна услед велике заступљености сорти ниског генетског потенцијала за квалитет, као и због претеране употребе недекларисаног семена, квалитет меркантилне пшенице је знатно опао (проф. др Мирослав Малешевић)
− Велика суша допринела је да се сетва не заврши у оптималном року и да ратари одустану од пшенице. Очекујемо да ће се у централним деловима Србије сетва одужити до краја новембра, као и да, додуше ретки, земљорадници жито сеју и у првим данима децембра.
350.000 хектара има на тржишту сертификованог семена
И ову сетву обележава недостатак сертификованог семена, јер га има на тржишту за свега 350.000 хектара. То значи да ће се на скоро половину површина користити семе настало у индивидуалној производњи земљорадника, а то ће уз климатске промене умањити квалитет зрна и принос у наредној жетви.
Мађарска има квалитетно жито
Проф. др Малешевић напомиње да се државе ЕУ квалитетном пшеницом снабдевају у великој мери из Мађарске.
− Рецесија у промету пшенице приметна је на глобалном нивоу. Сличне проблеме имају и фармери земаља ЕУ. Уз високе субвенције тамошњи произвођачи лакше подносе ниже цене на берзама.
Стручњак за пшеницу проф. др Мирослав Малешевић истиче: и да нема великих залиха из претходних година, а да извоз домаће пшенице тече нормално, уз стандардну технологију гајења, са површинама под пшеницом би се остварио род довољан за све потребе и извоз.
− Због пада технолошког квалитета зрна услед велике заступљености сорти ниског генетског потенцијала за квалитет, као и због претеране употребе недекларисаног семена, квалитет меркантилне пшенице је знатно опао − навео је проф. др Малешевић. − Србија је била препознавана на међународном тржишту по високом квалитету пшенице. Нажалост, изостанак подстицаја за гајење квалитетнијих сорти и недостатак контроле квалитета зрна при откупу и складиштењу довели су до потискивања сорти бољег квалитета. Извоз домаће пшенице и брашна је опао. Истовремено је и цена меркантилне пшенице пала на ниво сточне пшенице, па се као таква и продаје. Ситуација се неће поправити ни у наредној жетви, јер се ниједан проблем није разрешио. Тако ће се проблем вишкова пшенице усложњавати. Сточарство, и поред напора Министарства пољопривреде и министра лично, споро се опоравља, а оно би могло да утроши део пшенице слабијег квалитета.
600.000 хектара до сада посејано пшеницом
У вишегодишњем просеку, сетва пшенице обављена између 10. и 20. октобра давала је највећи принос, док је сетва после 10. новембра доносила ниже приносе, уз велику варијабилност по годинама. У неким годинама се оптимални рок сетве помера у зависности од временских услова у том периоду.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.