Тим поводом Адвокатска комора Србије (АКС) изразила је уверење да ће адвокатура Србије остати као и увек храбра, слободна и своја.
Подсећа да се реч адвокат, односно одвјетник први пут помиње у Законоправилима Светог Саве из 1219. године када је прописано да ће сваки онај који је глув, нем или нема средстава да буде заступан на суду, добити свог одвјетника да га заступа.
АКС напомиће да се корени адвокатуре у Србији срећу и у Душановом законику из 1349. године који прописује да ће сиротињи која није у стању да се парничи или брани бити дат заступник да се за њу парничи.
Ово су, како оцењује АКС, лепи примери и докази постојања адвокатске професије и њене неопходности у било ком друштву које жели да се назива цивилизованим. "Супротстављање безакоњу и било ком угрожавању права грађана јесте историја српске адвокатуре", наводи се на сајту АКС.
Дан адвокатуре сутра ће бити обежен свечаномн академијом у Народном позоришту у Београду у организацији АКС и Адвокатске коморе Београд.
Србија данас има више од осам адвоката, а само у бероградској комори има их скоро пет хиљата.
Савремена адвокатура установљена је у Србији Законом о правозаступницима донетим на предлог Владе Илије Гарашанина 28. фебруара 1862. године за време владавине Кнеза Михаила Обреновића.
Доношењем тог закона правна помоћ је поверена само школованим правницима са положеним правозаступницким испитом “из постојећих грађанских и кривичних закона” које у ово звање упише Министарство правде.
Савремени коморски систем уведен је Законом о адвокатури 1929. године и којим адвокатура дефинисана као “занимање јавног поретка”.
Актуелним Законом Адвокатској комори Србије и адвокатским коморама у њеном саставу поверено је вршење јавних овлашћења која су таксативно набројана у закону.
