Она напомиње да се ова два пола не смеју раздвајати, јер онда долази до урушавања односа и разара се породица, а она је, знано је, ћелија сваког друштва.
Постоје стереотипи о женским и мушким занимањима, са којима се Завод такође бори, а њихова највећа битка је управо битка са стереотипима, којих је нажалост и превише.
„Од ове године покренули смо јачање жена у мањим срединама, те смо кренули са изложбама жена, које праве савршене ручне радове који у целом свету коштају пуно, а наше жене то након сваке манифестације одложе у ормар и чекају до следећег догађаја“, каже Миловић и додаје да би желела да се те жене “оснаже” како би од свог хобија направиле бренд и своје производе понудили како нашем, тако и иностраном тржишту.
Према њеним речима, женама не треба помоћи, оне нису социјални случајеви, њих само треба укомпоновати у друштво.
„У новембру смо правили трибине на тему насиља и податак каже да код нас 15 одсто друштва толерише насиље, што је недопустиво и за сваку осуду“, каже Миловић и додаје да им је то био први корак у оснаживању жена.
Ове године су из буyета издвојили 43 милиона динара за куповину сеоских кућа за младе парове и интересовање за конкурс је било велико, што значи да младима није неприхватљива идеја да заснују породицу на селу.
„Затим смо организовали изложбу предузетничких жена са села у Челареву, а потом и Изложбу предузетничких жена у Кикинди“, каже Миловић и додаје да, иако су на другој изложби требала да се појаве Удружења жена из града, опет су то махом била Удружења из села. Та изложба је за разлику од прве окупила дупло више Удружења која су изложила своје радове и на којима су се могли видети кулинарски специјалитети, разни ручни радови, везови, па и гардероба, али и све што је заправо хоби жена, а не посао.
Према подацима, Војводина броји око 400 Удружења жена, и њихови радови се могу видети само на манифестацијама по градовима и селима.
„Зато смо организовали тродневну обуку у Врднику под називом „Академија вештина“ која је обухватила седам предавача и 41 особу која је одлучила да научи како да од свог хобија покрене посао“, каже Миловић и додаје да иако су предавања и трибине трајала од раних јутарњих часова до касно у ноћ, сви су показали велики ентузијазам.
Обуку је прошло седам мушкараца и 34 жене, а према речима директорке Завода, уколико се само неколико њих се удружи и постане правно лице, посао је добро урађен.
„Обуку су прошли људи који имају готове производе, али и они који праве амбалаже, то је одличан почетак за покретање сопственог посла и прављење бренда од производа“, напомиње Миловић и додаје да се произвођачи након обуке и даље прате, са жељом да им се помогне у настајању њиховог бренда, односно производа.
Завод им помаже и у маркетиншком праћењу, тј. помаже им у рекламирању, а Диана Миловић напомиње да имамо сјајан неискоришћен потенцијал, јер такви производи вештих женских руку свуда у свету су високо плаћени, само се код нас не признају.
„Велико је богатство Војводине у том смислу и то морамо искористити, оснажити жене да буду независне, а самим тим и равноправне“, каже Миловић и додаје да је и даље разлика у платама код нас 11 одсто у корист мушкараца, а 6 одсто на истим звањима.
„Ретко су жене директори приватних фирми, а уколико је жена успешна, само је питајте колико је био трновит њен пут до успеха.“
Маша Стакић
