Наставници зато све чешће одлазе на неке мање стресне послове, чак и за минималац, јер притисак родитеља и нереаговање руководства школе и Министарства просвете, не могу више да поднесу.
- Свако јутро терам себе да устанем и идем на посао. Не знам шта ће ме затећи тамо. Јуче су ми деца гурала ауто, паркиран под ручном, гуме су гореле. Могла сам само да гледам како га уништавају – каже једна наставница у београдској основној школи.
- Понекад лежим на поду и плачем. Не могу више – ове речи једне новосадске наставнице озбиљно су упозорење за јавност.
Милош Адемовић, дипломирани нутрициониста и спортски тренер, који је једно време радио као професор физичког васпитања на замени, испричао је како је од директорке школе добио је списак чијој деци сме да асистира док прескачу козлић, јер то укључује физички контакт.
- Као професор радио сам у једној школи на замени, и тамо је била гимнастика на полагању. Тада само добио списак од директорке чијој деци смем да асистирам док прескачу козлић, а чијој не. Јер дете када прескаче козлић, ви морате да га ухватите за руку да не би пало, да се не би повредило... Ја сам добио списак! Родитељи су на свом родитељском саветовању потписали чију децу ја смем физички да контактирам, јер то је физички контакт, молим вас, да ухватим, да дете не сломи главу - рекао је тада шокиран Адемовић.
Он је испричао и да је сведочио томе да родитељи долазе с адвокатима у школу, да се повећа оцена детету, прете да ће да туже наставнике.
- То је до тог нивоа дошло - испричао је Милош Адемовић.
Валентина Илић, председница Синдиката образовања, каже за “Блиц” да данас сведочимо забрињавајућем понашању родитеља, поготово од када су почели да доводе адвокате у школе.
- Ти адвокати су сад неки тренд. Родитељи долазе не са једним, него са два адвоката да бране права детета. Мислим да овим стварно уништавамо будуће генерације. Сви смо прошли кроз систем образовања, родитељ вас уведе у школу, преда учитељу и каже, “Ево, ово ти је други тата и друга мама, и ти мораш да верујеш своме учитељу”. Насупрот томе, данас је то поверење урушено и мислим да ће ту бити потребан дуг период да се то стварно врати у баланс - говори Илић.
Она каже да је поражавајуће што је школа изгубила васпитну функцију оног тренутка када су наставницима наметнуте многобројне друге обавезе у смислу вођења разних педагошких евиденција, портфолија, едукација...
У једној београдској школи били су затечени предлогом родитеља на школском савету. Како сазнајемо, све се десило током ове школске године, када је неколико родитеља покушало да уведе и адвокате у процес саветовања, или појачаног васпитног рада.
Тражили су и да се забрани педагогу и психологу да разговарају са децом без свог присуства или адвоката. Ни у једном случају такав захтев родитеља није прихваћен.
Адвокати постали стандард
Александар Марков, председник Форума београдских гимназија каже да га више ништа не изненађује.
- Конкретан случај са наставником физичког ме не изненађује. Када је у питању долазак адвоката у школу, то је сада постала пракса, нарочито изражена када се води васпитно дисциплински поступак. Родитељи често тада ангажују адвокате. Лично сам имао две ситуације у којима је ученика заступао адвокат. Нисам имао случајеве да доводе адвокате да поправе оцене, али нам стално прете инспекцијама - говори за “Блиц” Марков.
Он се осврнуо и на захтеве да дете не сме само да иде код психолога и педагога, већ у присуству адвоката или родитеља.
- Родитељи прете да дете не иде никако код психолога и педагога, траже адвоката, и мисле да је то лоше по дете. Психолог и педагог раде у служби детета, они су ту да помогну детету да савлада неки проблем. Мени лично је то родитељски хир, у таквим ситуацијама школа тешко поступа, везане су нам руке. Остаје нам да се обратимо Центру за социјални рад, али по правилу они не реагују јер су затрпани послом - наводи за “Блиц” Марков.
Не знамо ни шта смемо, ни шта не смемо
Наташа Николић, учитељица и некадашња председница Савеза удружења учитеља рекла је да је неосновано да родитељи траже да наставник физичког не додирује њихову децу, уколико није било никаквог повода.
- Искрено, за тако нешто први пут чујем. То задире у методички приступ како се реализује час физичког. И ја сам ишла у школу, имала сам наставника физичког, он је мене морао да дочека када сам прескакала козлић да не паднем или слично. Данас је, нажалост, образовање сведено на жеље родитеља и немогућности просветних радника. Ми више не знамо ни шта смемо, ни шта не смемо, и не постоји ниједан закон који може да прецизира сваку ситуацију, па да ми увек отварамо правилник и то читамо - каже Николић за “Блиц”.
Говорећи о враћању угледа просветним радницима каже да углед не може тек тако да се врати.
- Просветним радницима мора да се верује. Нека се уведу јаче психолошке провере за упис на учитељске факултете, а не као што је сада случај након завршетка студија.
Најважнији физички контакт је загрљај
А каква је ситуација у вртићима? Слободанка Радосављевић, председница УО Савеза удружења васпитача Србије рекла је за “Блиц” да је немогуће да физички контакт између детета и васпитача не постоји.
- Предшколско дете до седам година је у немоћи да све обавља само, и због тога му је потребна помоћ одраслог да бисмо га оспособили да после, када пође у школу може да то обавља сам. Што се тиче физичког контакта васпитача и деце он је неминован. Дете најчешће не уме само да се обуче, закопча, обрише после нужде. Мали број деце од шест и по година уме да обави хигијенске потребе у тоалету, брисање зато мора да буде од одраслог, у супротном родитељ би реаговао и и критиковао васпитаче - каже Радосављевићева.
Како додаје, васпитачи у вртићу детету морају да покажу како да обрише нос ако не уме, како се перу руке...
- Један физички контакт који је много важнији од свих о којима сам причала, а загрљај је посебно важан за духовно стање детета. То је контакт који деца иницирају, и то је доказ да деца цене васпитача, а васпитач је замена за родитеља, и ту је за дете у свакој ситуацији и да му буде утеха - оценила је она.
Дневник, Блиц
