Колика је данас свест о томе какву помоћ можемо и од кога да очекујемо, можемо ли да се ослонимо на стручњаке и укажемо им поверење, одговор ексклузивно за “Дневник” доноси адвокат Дане Жигић.
Адвокатске канцеларије изузетно су повезане са грађанима и морају да прате оно што се догађа у друштву, држави, али и иностранству. Појава модерне технологије допринела је јачој свести и сигурности људи да потраже правну помоћ и успоставе контакт. Ни адвокатура није више тако сувопарна, потврђује Жигић, јер смо постали отворено друштво. Самим тим, и адвокати су постали доступнији, клијенти им пишу на Вибер, шаљу имејл...
- Више не можемо да говоримо само о држављанима Републике Србије, већ адвокатску клијентелу можемо да ставимо у, рецимо, две групе – наводи Дане Жигић. - Прва група би била правна лица, као што су фирме, у оквиру којих је најчешћи проблем наплата потраживања, дуговања, продаја или куповина фирме и слично. Друга група би била физичка лица, која могу бити подељена у још неколико група – држављани који живе овде, потом они који су се одселили у иностранство, али неки нијхови проблеми су остали у Србији или су у међувремену искрсли, а трећа група би били странци који су дошли у Србију током последње две-три године.
Чињеница је да живимо у, како неки кажу, „брзом времену“. Проблеми су увек постојали, људима су били потребни правни савети и помоћ, међутим, како Жигић потврђује, брзо време доприноси томе да људи брже уђу у проблеме.
- Конкретно можемо рећи да је брак некада био институција коју су на сваки начин покушавали да одрже и сачувају, док данас имамо ситуацију да људи лакше „пресеку“, одлуче да заврше – истиче Жигић. - Сада више нико нема времена, ни живаца, све се дешава брзо, и управо је то један од доказа поменутог „брзог времена“. С друге стране, људи који имају неки проблем лакше се информишу путем интернета, на друштвеним мрежама. Сада увреда није само жива реч, него и преко интернета. Дакле, свако време које нам техника и технологија убрзавају, доводи до неких нових питања на која морамо бити спремни да дамо одговор или неко ново решење.
Једно од дугогодишњих питања, било да је реч о интернету или директном односу, неизоставно је и то колико је човек заиста заштићен када му се догоди да га неко узнемирава, угрожава његову приватност, уживо или путем интернета.
- Мислим да се свест о томе које податке смемо и коме да дајемо и даље развија, сви учимо – сматра Дане Жигић. - Рецимо, људи сад имају свест о томе да не треба никомеда дају свој ЈМБГ. Међутим, исто тако мислим да се људи данас толико и не обраћају надлежима кад је реч о клеветама или увредама путем интернета, осим ако није реч о директној претњи по живот. У том случају активира се Одељење за високотехнолошки криминал. С друге стране, ту је држава доста урадила, промовише се заштита од интернет насиља, апелује се да се деца чувају… Дакле, безбедност грађана је угрожена онолико колико они то дозвољавају себи и на који начин користе интернет. Мој савет је само паметно и контролисано користити друштвене мреже и не дозволити да човек постане зависан од свих тих ствари. Примера ради, боље је бити на Фрушкој гори, Рибарцу или на Штранду, и на тај начин уживати, него бити у стану на некој друштвеној мрежи. Наравно, сви користимо интернет и друштвене мреже, али требало би да знамо све то да чинимо на здрав начин и умерено.
Колико год био користан, интернет адвокатури представља проблем, јер свако има слободу да тамо постави шта жели, а људи могу да дођу до садржаја који није тачан.
- Онда се дешава да дођу у канцеларију и кажу: „Али ми смо читали на интернету...“. А то баш и није оно што закон прописује, јер закон је нешто што се мења – каже Дане Жигић. - Почну сами да раде нешто, пратећи интернет, а кад схвате да не ваља, долазе код адвоката, али тада, да се слободно изразим, ми имамо више посла да „исправимо криву Дрину“. Информације морају бити проверене, зна се где се и од кога добијају, и на основу тога можемо даље да разговарамо. Због тога грађани морају бити опрезни када било шта читају путем интернета.
Накнаде штете, општа парница, исплате дуговања, радни спорови, права запослених, породични спорови... – све су то ситуације у којима се људи генерално често нађу и потраже помоћ адвокатске канцеларије.
Изузетно су заступљени и саобраћајни пекршаји.
- Ми сада имамо град који се знатно проширио и веома је тешко управљати возилом по свим прописима. Временом ћемо имати проблем и са бициклистима и са електричним тротинетима, јер има их много – открива Жигић. - Електрични тротинети ће, по закону, морати бити регистровани, што је супер, али ако, рецимо, тај тротинет упадне у рупу на путу, ето вам накнаде штете. На бициклима имамо и достављаче хране. Разумем да он мора да жури, али морају да се поштују и нека правила, јер он угрожава и безбедност других. И пешак и бициклиста и овај на тротинету и у аутомобилу – сви су учесници у саобраћају и ту се отвара потпуно ново поље рада. Да би неко научио да поштује правила, ако едукација не помаже, следи казна. С кажњавањем креће гомилање предмета у суду, суд ће морати да размишља о томе, закон ће се мењати и прилагођавати новим временима, и то су нова питања која ће адвокати добијати од грађана.
Ново време и нове технологије доносе нова питања.
- Странци дођу да живе овде и формирају своје заједнице. Кинез отвори радњу или ресторан, Руси су отворили своје локале итд. Али догоди се да имају проблем са боравком, отварањем рачуна у банци, куповином некретнине... Све је то процедура, он дође и не зна да се снађе са прописима. Имао сам и такав пример. Кинези су купили стан,решили боравишну дозволу, човек је отворио рачун у банци, али кад су му стигли први рачуни, схватио је да неке банке не пружају могућност онлајн плаћања. Дошао је и питао шта да ради. Иако је он мој клијент, сада то више нема везе са правом, дошао је код мене, као код пријатеља, да пита за савет.Зато се томе приступа са људске стране, упутио сам га у то где може да плати, на који начин, да само однесе у било коју банку и да се не секира. Да будем искрен, не разликује се многони плаћање у Кини, само што се човек први пут сусреће са рачуном, па док му неко објасни да је слично...
Међу бројним проблемима са којима се људи сусрећу издваја се вршњачко насиље, као нешто што је веома узело маха.
- Држава то покушава да сузбије, да едукује људе на ту тему, а и родитељи морају о томе доста да науче. Оно се дешава – наглашава Жигић. - Сви запослени у школама морају да буду едуковани да би препознали вршњачко насиље. Увек је било примера да су се клинци међусобно доказивали, али сад то прераста баш у насиље.Срећом, родитељи више не ћуте. Доста њих се обраћа управо са питањем шта радити, како спречити, где и шта даље. Нови Сад више није мали, има доста деце, вртићи и школе су пуни, и то је питање врло актуелно. А кад говоримо о безбедности, мислимо и на безбедност деце. Са технологијом су се границе помериле, па се и у пубертет улази много раније него пре. Самим тим и нека дела раније дођу на ред.
За сваки вид угрожавања и проблем који постоји, на било коју тему, требало би обратити се стручној особи – саветује Жигић. Адвокат ће вас упутити, посаветовати где да идете и која су ваша права. Чак ће то већина адвоката да уради и преко телефона, а за могуће сложеније ствари уследиће даљи договор између адвоката и особе која се јавила.
Вршњачко и породично насиље данас су међу најалармантнијим појавама.
- Пример вршњачког насиља који бих могао да наведем је ситуација у којој је група дечака у школи малтретирала једну ученицу – открива Дане Жигић. - Пријавили смо то насиље надлежнима. Обављена је процена степена вршњачког насиља и на крају је то решено на повољан начин за девојчицу, њу више нико не дира. Ти дечаци су добили неку санкцију, а она није морала да промени школу. У школи се обратила пажња на то насиље и обраћа се пажња и даље на дешавања у окружењу те школе, алармирани су сви.
Тешка су времена, брзо и стресно се живи, потврђује Жигић.
- Насиље не треба трпети, требало би га пријавити – поручује адвокат. - Постоји више врста насиља. Сад су људи већ мало едуковани, па знају да није реч само о физичком насиљу. Раније је жена ћутала и трпела. То је погрешно, али, да будем потпуно искрен, има и жена које то знају да злоупотребе. Пријављују обичну свађу као насиље да би можда у брачним споровима оствариле неки свој интерес, што опет није добро за дете. Један од примера психичког насиља над мушкарцем је и тај да жена свакодневно или често прети да ће да се разведе.
Насупрот брзини живљења и свему поменутом, дешава се да људи из различитих разлога проблем одложе.
- Ако имаш проблем мораш да га решаваш, то често говорим клијентима – наводи Жигић. - Одлагање решавања проблема само гомила проблем и отежава начин решавања. И то све чека неко време да се смире страсти јер углавном клијенти дођу усијане главе, психички растројени и љути. Ти, као адвокат, на неки начин мораш бити и психолог, да га психички припремиш за то шта следи, да му објасниш поступак. То је веома видљиво у случају развода брака. Код наших људи је укорењено да причају о разлозима за развод, сматрајући да ће суд да огласи кривицу друге особе. Раније је то тако функционисало, али данас више не. По нашем закону утврђује се да је брак разведен, а приоритет је интерес детета и питање да ли је било насиља у породици. У складу с тим, одређује се старатељство, висина алиментације и виђање са другим родитељем, уколико није било насиља.
Права запослених су такође нешто са чим се људи боре.
- Запослени остварују своја права у неком судском поступку – објашњава Дане Жигић. - Дешава се, рецимо, да запослени више не ради код послодавца, а да послодавац није исплатио све што треба да исплати. То је класична тужба ради исплате, где се утврђује кашљење и ти поступци нису компликовани. Суд ће да утврди да је послодавац дужан, а да ли ћемо успети да наплатимо, то је већ друга ствар. Ми проверавамо послодавца кад дође клијент, али то не значи да ће до окончања поступка такво стање и остати. Можда је та фирма у том моменту ликвидна и има довољно средстава, ми то не знамо. Само видимо да рачун није у блокади, јер тек кад је рачун у блокади, можемо да видимо на који износ и колико дана. Шта ће бити кад се заврши судски поступак, да ли ћемо ићи у извршни поступак кад се заврши парнични, па наћи нека средства, то је сад упитно. Значи поступак није тако компликован колико је компликовано то од чега ћемо наплатити.
Шта би после свега био савет адвоката?
- Савет људима јесте да се чувају, да пазе на одлуке које доносе, јер од тих одлука зависиће како ће им бити у будућности. Уколико имају одређене проблеме, да ипак оду код стручних лица која су се за то школовала, а не сами да истражују. Распитајте се, размислите о свакој одлуци неколико пута пре него што је донесете. Ово важи за све аспекте у животу – поручује Дане Жигић.
Бранка Павковић
