Центар за радиологију КЦВ годишње прегледа 77.000 пацијената из целе Војводине

Без радиологије нема савремене медицине и радиолошке методе су основа дијагностике у свим медицинским гранама, а све чешће је ова дисциплина незамењива и у превенцији многих болести.
t
Фото: Dnevnik.rs

Центар за радиологију Клиничког центра Војводине прешао је велики пут од снимања рендгеном почетком прошлог века, до снимања на најсавременијим апаратима, међу којима је и велики рад на превенцији здравља и безмало 9.000 скрининг прегледа дојки годишње. Изузетно је значајан и рад интервентних радиолога, који вађењем тромба из мозга спречавају смрт или инвалидност од можданог удара, а уз помоћ електрода практично “спрже” туморе штитасте жлезде, те пацијенти не морају да иду на операцију.

Управник Центра за радиологију КЦВ професор др Виктор Тил каже да су они један од највећих радиолошких центара у Србији и региону, са 30 запослених специјалиста и субспецијалиста радиологије, модерном опремом и употребом најсавременијих метода из области дијагностичке и интервентне радиологије, те незамењива карика у систему функционисања Клиничког центра Војводине. Смештени су на две локације, већи део је у згради старе поликлинике, а мањи део у оквиру Ургентног центра.

- Центар располаже са три мултислајсна скенера, од којих најновији припада последњој генерацији скенера са двојним извором и две цеви од по 64 слоја. Мегнетнорезонантни имиџинг се ради апаратом од 1,5 Тесле, а у плану је и набавка новог МР апарата.  Центар има седам ултразвучних апарата са широким избором сонди и високим перформансама, три РТГ апарата за графије са могућношћу дигитализације слике, као и три РТГ апарата за скопије и графије. Посебно смо поносни на ангио салу “Аксиом артис”, у којој се спроводе интервентне процедуре - наводи др Тил.

Фото: Dnevnik.rs

У Центру се изводи око 130 различитих дијагностичких и интервентних процедура. Ова завидна сума прегледа указује на свеобухватност и максималну искоришћеност апарата који су им на располагању. Због константног напредовања радиологије и технологије која је прати, сваки радиолог има најмање две области у којима се посебно стручно усавршава, како би се одржао корак са светом и квалитет услуге. Осим тога, општим радиолошким процедурама и ургентном радиологијом бави се сваки од запослених радиолога.

- Подаци о извршеном броју прегледа су импозантни. Само у Ургентном центру у 2016. години начињено је више од 32.000 прегледа на ЦТ апарату, ултразвуку и рендгену, док је у Центру за радиологију урађено 10.100 ЦТ прегледа, 7.800 прегледа магнетном резонанцом, 8.800 класичних РТГ прегледа, 1.200 интервенција у ангио сали, 7.000 ултразвучних прегледа, 2.100 доплер прегледа крвних судова и 8.900 скрининг прегледа дојке. Укупно, то је више од 45.000 прегледа, а заједно са прегледима у Ургентном центру укупно је 77.000 прегледа, односно око 200 прегледа дневно. Ове цифре Центар за радиологију КЦВ сврставају у сам врх радиолошких установа Србије и региона - каже др Тил..

Управо захваљујући раду интервентних радиолога, Клинички центар Војводине једини је у региону Југоисточне Европе увео процедуру радиофреквентне аблације бенигних нодуса, односно чворова штитасте жлезде, где се уз помоћ електрода тумори практично “спрже”. Методу раде од фебруара, а након тога је постала редовна процедура.

Опрема за ову интервенцију набављена је уз помоћ Покрајинског секретаријата за здравство, а једна су од ретких установа у Европи која је изводи.

Начелница Одељења интервентне радиологије професорка др Сања Стојановић каже да око 50 одсто популације има неку врсту чворића у штитастој жлезди, која је окружена крупним крвним судовима, као и гласним жицама. Овом методом се производи топлота која се спроводи у нодус уз помоћ електроде.

- Ткиво одумире и као да је хируршки одстрањено. Ради се уз контролу ултразвука и то тако што пацијент лежи на леђима, добија локалну анестезију и цео поступак је готов за 30 минута, а сама интервенција траје 10 до 15 минута. Игла којом се улази у чвор повезана је са генератором температуре, која не сме нагло да расте, јер би се у том случају само споља спржио чвор - објаснила је др Стојановић и напоменула како су прве интервенције изведене уз помоћ проф. др Фулвија Стакула из Универзитетске болнице у Трсту.

Пацијенте пре интервенције воде ендокринолози, а предност ове методе је што се се уради у једном дану и пацијенти одмах после интервенције иду кући. Индикација за интервенцију су бенигни нодуси, а неки од њих захтевају већу количину лекова, што се смањује након интервенције. Индикација су и бенигни нодуси који нарушавају изглед, затим аутоимуни бенигни нодуси који изазивају тиреотоксикозу и тешко се контролишу лековима. Метода се не ради код цисти и малигних тумора.

- Контрола се ради након једног, три и шест месеци, па после годину дана, током којих се прати хормонални статус. У периоду од три до шест месеци након интевенције, нодус се смањује за 50 до 85 одсто, а након годину дана за 60 до 95 одсто. Значајно се смањује бол и осећај страног тела у грлу и нормализује се хормонски статус тироидне жлезде - казала је др Стојановић и напоменула да се чворић од три центиметра, за шест месеци од интервенције, смањи на осам милиметара.

Фото: Dnevnik.rs

ЦТ школа едукује цео регион

Посебан понос Центра за радиологију је ЦТ школа, која се организује од 2003. године и чини окосницу едукације из ЦТ дијагностике за цео регион. Сваке године више од 50 полазника из земаља бивше Југославије долази у новембру у Нови Сад, да чује велики број предавања из основног и напредног курса ЦТ дијагностике. Предавачи у школи су осим специјалиста Центра и стручњаци из околних земаља, али и других европских и светских радиолошких центара. Овај велики фонд знања који стекну на предавањима полазници могу и практично да утврде током двонедељног боравка у Центру, где их у свакодневном раду лекари уче да примене стечено знање.


Пацијенти којима се ради ова интервенција спасени су од оперативног захвата. Њима су умањене тегобе без операције, која је скупља, али и тежа за пацијента. Ово је модеран аспект лечења, који укључује тимски рад ендокринолога и интервентних радиолога. Метода је намењена за велики број пацијената, али је потребна јасна припрема, протоколи, евалуирање пацијената. Није довољно само да се види да постоји чвор, него је потребно и да се добију подаци о структури чвора.

- Радиофреквентна аблација представља мању опасност за оштећење нерава. Постоји “опасан троугао” који избегавамо. Оно што су могуће компликације је бол на месту убода и мањи подлив -напоменула је др Стојановић и додала да се у Клиничком центру Војводине ради радиофреквентна аблација тумора јетре и бубрега, те да се на овај начин проширује метода. Нова апаратура омогућава да се не оштете крвни судови, алтернатива је хирургији, а мање је инвазивна.

Специјалисти Центра за радиологију почели су пре безмало две године да раде механичке тромбектомије, односно одстрањивање тромба из мозга код пацијента који је претрпео мождани удар. До сада су урадили више десетина процедура и тиме су превенирали инвалидност или су спречили да ови пацијенти умру. Последице можданог удара су изузетно тешке, јер се свега трећина људи опорави, код трећине остане трајни инвалидитет, а трећина умре. При томе, инциденца можданог удара у Војводини је међу највећима у свету и годишње оболи између 5.000 и 6.000 људи, односно сваког сата неки Војвођанин доживи шлог.

Овим интервенцијама се бави интервентни радиолог др Драган Анђелић који каже да се тромбектомије раде најкасније у року од четири и по сата од развоја симптома, како би се све завршило у року од шест сати. Након снимања крвних судова, кроз препонску артерију се стиже до мозга, те се катетерима или стент-ретриверима вади тромб. Како објашњава, дешава се да пацијенти имају сужење каротидне артерије, те прво морају да ураде каротидни стент, да би обезбедили пут.

Тромб се аспирацијом извади из зачепљеног крвног суда у мозгу и то је веома захтевна процедура, јер подразумева скупу и комплексну опрему, али и увежбан и стручан тим, као и брзину. Радиолог пацијентима уради и ЦТ ангиографију, како би се добио приказ крвних судова и тиме утврдило где је зачепљење. Након тога се позивају и остали чланови ургентног тима, који неретко и у сред ноћи долазе од својих кућа.

- Кроз препонску артерију се уводе катетери и долази се до зачепљене артерије у мозгу. Потребни су специјални алати и специјални катетер кроз који се аспирира тромб, који мора да буде довољно широк и еластичан, како би прошао све кривине - објашњава др Анђелић и додаје како пацијент мора да буде миран, како би се интервенција добро урадила.

На овај начин  пацијентима се извади један или више тромбова, од којих неки могу да буду и велики, односно дугачки више центиметара, али др Анђелић напомиње да величина тромба није од пресудног значаја, него је то величина крвног суда.

Клинички центар Војводине једини је клинички центар у Србији који изводи процедуру механичке тромбектомије, а поред њих то ради још само у болница “Свети Сава” у Београду.

Када је реч о дијагностици која може да се уради у Центру за радиологију, професор Тил каже да су то сви уобичајени прегледи желуца и дебелог црева где се приликом снимања користи контраст, али и неконтрастна снимања за кости, мека ткива, плућа и друге органе.

- Постоје и различити типови ултразвучних снимања зглобова и меких ткива, абдомена, крвних судова, малих органа, попут тироидне жлезде, тестиса, пљувачних жлезда. Ради се и транскранијални доплер, као и офталмолошки ултразвук, а данас постоји и ултраваскуларни ултразвук са посебном сондом. Ускоро ћемо имати и контрастни ултразвук, где се уз помоћ интравенског контраста гледају органи - каже др Тил.

Први апарат у Србији за компјутеризовану томографију стигао је 1979. године и то управо у данашњи Центар за радиологију. Данас је компјутеризована томографија, ЦТ, неизбежан дијагностички апарат, којим се се прегледа цело тело, од главе, до пете, а ЦТ ангиографија омогућава преглед крвних судова, уз јодни контраст. Нова метода је ЦТ колоноскопија, која замењује класичну колоноскопију као и досадашњи, помало мучни, преглед. Тил напомиње како ЦТ дијагностика омогућава преглед целог тела и за минут може да детектује патолошке промене.

Иако слична компјутеризованој томографији, магнетна резонанца (МР) своју супериорност у односу на ЦТ показује када су у питању неуроструктуре мозга, кичмене мождине и приказ крвних судова.

- ЦТ користи “икс” зраке као извор у добијању слике, а МР користи магнетно поље - објашњава др Тил.

МР се користи за снимање наглог испада диска између пршљенова у кичменом каналу који притиска нерве, што може да доведе до неконтролисаног мокрења и пражњења црева, користи се и за снимање код увртања јајника, као и код пацијената који су алергични на јодни контраст, а потребан им је снимак крвних судова. Инвазивна дијагностика, односно ангиографија, катетерски приказује крвне судове.

- Некада је радиологија била искључиво дијагностичка дисциплина, када се преглед завршавао описом снимка, а доживела је бум од како су уведене технике катетеризације. Данас се на овај начин решавају запушени крвни судови, али и проширења, односно анеуризме у грудној или стомачној артерији, као и у свим малим артеријама где може да се постави васкуларни графт. Затварају се анеуризме унутар можданих артерија уз помоћ специјалних жица, коилова, или се убацују стентови који могу да попуне анеуризму или да промене ток крви. Механичка тромбектомија отвара крвни суд виталан за ткиво мозга, али и осталих делова тела. Тромб се вади механички, усисавањем. У великим студијама у Америци и Европи ово је научно доказано као ефикасна метода у лечењу шлога - објашњава професор Тил и додаје како се раде и емболизације, односно спречавање исхране тумора крвним судом или крварење у малој карлици.

Радиофреквентна аблација користи се за лечење тумора и то или високом температуром или залеђивањем. Примењује се код малигних тумора јетре и бубрега, као и у случају бенигних тумора штитне жлезде.

- Вертебропластика се ради код пацијената који имају метастазе или фрактуре тела пршљена. Убацује се цемент или други материјали који врате или задрже тело пршљена у висини у којој је било - наводи др Тил.

Радиолози раде и бројне друге интервенције као што су аблације, нефростоме, склерозације цисте алкохолом, вађење камења, ширење мокраћних канала после трансплантације бубрега, ширење жучних путева код малигнитета на глави панкреаса или јетри, као и лимфоцела где се након операције у малој карлици накупља лимфа која притиска и боли. Раде и АВ фистуле пацијентима на дијализи и балон дилатације где се шири веза између артерија и вена.

- Без радиологије немогућа је савремена медицина и то и она везана за хируршке, као и за све друге гране медицине - закључује др Тил.

Фото: Dnevnik.rs
Раде 24 часа, 365 дана у години

У Центру тренутно ради 30 радиолога који својим знањем и стручношћу стоје на располагању свим клиникама КЦВ, као и амбулантним пацијентима из целе Војводине и Србије. Они раде у две смене радним данима, а на МР дијагностици и викендом, док дежурна екипа коју чине два радиолога, два техничара и три специјализанта, непрекидно ради 24 часа, 365 дана у години. Више од 40 виших РТГ техничара и струковних радиолога у сарадњи са лекарима омогућавају квалитетну и ефикасну аквизицију снимака и незамењиву помоћ приликом рада у ангио сали, а 12 административних радника воде медицинску документацију и комуницирају са пацијентима, док један инжењер информатике и један физичар брину о великом броју рачунара и радних станица без којих Центар не би могао да функционише. Укупно, око 90 људи ради у Центру.

Фото: Dnevnik.rs
Девет деценија

Рендгенолошко одељење Градске болнице у Новом Саду је као претеча данашњег Центра за радиологију основано 1928. године, када је за првог шефа постављен др Димитрије Несторовић из Шапца. Заменио га је др Никола Вујић, који је био и први шеф Катедре за радиологију, као и први декан Медицинског факултета у Новом Саду и први је увео радиологију у клиничку праксу.

Фото: Dnevnik.rs
Наставна база факултета

Као наставна база Медицинског факултета у Новом Саду, Центар константно обучава студенте, докторанте, специјализанте из радиолгије, али и других специјалности. Наставно особље Центра за радиологију чини пет професора, један доцент, четири асистента, два доктора медицинских наука, а већина млађих специјалиста је на завршним годинама докторских студија.

Припремила: Љубица Петровић

Фото:  Б. Лучић, Љ. Петровић, КЦВ

 

„Војвођанско здравље” урађено је под покровитељством Покрајинског секретаријата за здравство

EUR/RSD 117.5827
Најновије вести