“Познато је да се у државним фирмама у турбулентим периодима појављују такозвани чепови, односно у појединим канцеларијама долази до нагомилавања нетакнутог посла. То су такозване “чепне јединице” администраторског типа које не раде апсолутно ништа“, испричали су они на трибини на тему “Млади у државном послу: Да или не?”.
Трећи члан ове познате и свима омиљене екипе Дејан Ћирјаковић је због болести изостао са трибине, а Шкорић се нашалио да га муче стомачни проблеми, на шта су студенти громогласно насмејали.
Како су рекли Бањац и Шкорић они си у последњих пет година постали најистакнутија лица “Државног посла”, тачније једног замишљеног предузећа за које се не зна нити чиме се бави нити се ту било шта ради, а инспирација за тако нешто им је дошла из реалног живота.
Шкорић је објаснио да под том инспирацијом мисле и на искуства рада на телевизији и једне фирме у којој је био запослен Бањац где су их посебно забављале авантуре малих чиновника.
“То су људи који дођу у осам сати на посао да се откуцају, а већ у 11 су отишли на пијацу да купе неку yигерицу или шта им већ треба тог дана за ручак, а онда оду кући и то тако функционише задњих педесетак година“, рекао је Бањац.
Он каже да је девет година радио у Рафинерији Нови Сад у сектору који се бавио прерадом нафтног гаса и тај сектор је омогућавао осталим секторима горе наведено понашање.
Оно што је проблем са државним фирмама је да ту нема могућности за велико напредовање осим ако нисте посебан тип човека који уме да “цинцулира” на разним странама.
“У социјалистичко време је била друга прича јер су тада сви могли да живе од плате, а разлика је била само да ли ћеш ићи једном или два пута на море“, указао је Шкорић и додао да они раде на четири-пет страна јер од једног посла не могу да живе нормално.
Кажу да у Србији постоје неке приватне фирме где су плате европске, али тамо морају да се “засучу рукави” и да се ради много и наравно будућност је у предузетништву и иницијативи.
Бањац је рекао да мисли да младе генерације због великог протока информација и глобалног тржишта имају шансе да успеју јер могућност за зараду постоје на јутјубу
“Упознао сам неке клинце јутјубере који имају озбиљна примања која не би могла да им исплати ни једна телевизијска кућа у Србији“, указао је Бањац.
Шкорић је посаветовао студенте да струка не треба да им буде свето слово већ да морају да буду флексибилни и да се с времена на време, ако треба и преквалификују.
Закључио је да они, рецимо, нису ни сањали да ће једног дана постати комичари које ће забављати широке народне масе.
К. Бачкалић
фото: С. Шушњевић
