Тај пројекат, чији је носилац Институт "Мухајло Пупин", биће експериментално примењен на пољоприведном газдинству у Старој Пазови, на површини од 10 хектара.
Руководилац Центра за роботику Института "Михајло Пупин", професор Александар Родић рекао је новинарима да је у питању интелигентни систем за коришћење природних ресурса, земљишта, енергије и воде, те да језгро тог уређаја чини модерни роботизовани соларни електроагрегат који служи за наводњавање.
Истовремено, каже, прототип тог уређаја који је већ израђен представља пријемну тачку која фактички сакупља сензорске сигнале са земљишта које шаље до базне станице на обраду.
Онда се, објашњава, управљачким системом, који је заснован на даљинским командама, конкретно са мобилног телефона путем андроид апликације, може фактички комплетно управљати ресурсима површине до 10 хектара.
План је, каже, да се пројекат реализује у општини Стара Пазова, на пољопривредном добру Николе Лончара за кога наводи да је млад и амбициозан пољопривредник, те да су припремне радње већ обављене.
"Овај пројекат би омогућио да целовито, даљински из свог домаћинства може да управља целокупним системом, а то значи да производи здраву храну у смислу да се земљишту додаје само онолико колико треба, онако како наука каже", рекао је Родић и навео да нажалост у Србији неконтролисано коришћење како ђубрива тако и фитопрепарата контаминира храну и земљиште.
Идеја је, испричао је, да се кроз овакав пројекат афирмише заштита животне околине кроз смањење емисије штетних гасова и коришћење соларне енергије, али и нуди један напредан информациони систем који ће даљински управљати природним ресурсима, односно пољопривредним добром.
На недавном Сајму иновација у Београду награђен је и пројекат у коме је Институт "Михајло Пупин" партнер иноватору Станку Ковачевићу, а реч је о патентираном уређају соларног концентратора, који се може користи у систему даљинског грејања и хлађења, али и у индустрији.
Родић каже да је у питању један веома ефикасан уређан који користи топлотну енергију Сунца из спектра инфрацрвеног зрачења и претвара је у топлотну и електричну енергију за грејање и хлађење.
Уређај је, додаје, мултифункицоналан, а пре свега може да се користи у системима даљинског или етажног грејања ако је постављен уз кућу.
"Тренутно смо у преговорима са колегама са Архитектонског факултета који би урадили пројекат те паментне куће која би у себи имала интегрисане елементе за акумулацију те топлоте", каже Родић.
Уређај би, додаје, могао да обезбеди енергију која може целе године да греје површину од 55 до 60 метара квадратних, без употребе других енергената, ако се одговарајуће топлотно складиште уради у темељу зграде.
Био би, наводи, користан и у преради хране, млека, меса, у фармацеутској индустрији и додаје да је у сарадњи са иноватором Ковачевићем развијен лабораторијски прототип пречника једног метра који може даље да се унапреди.
