Обележавању Дана сећања, на Тргу Светог Ђођа у Сомбору с почетком у 18 часова присуствоваће поред бројних грађана и патријарх Порфирије, председник Републике Српске Милорад Додик, посланици Скупштине Србије, министри у Влади Србије и Републике Српске.
Сомбор је био град где су пале прве бомбе и људски животи.
Једна од првих испаљених крстарећих ракета на СР Југославију погодила је, у вечерњим часовима 24. марта, у 19.55 сомборски војни аеродром, пет минута пре службено одређеног времена почетка напада НАТО-савеза на СРЈ.
Напад на аеродром поновљен је још једном исте вечери и том приликом смртно је страдао заставник југословенске војске Радован Медић.
Дан сећања биће обележен сутра и на Косову и Метохији, у Грачаници, Лепосавићу и Косвској Митровици, на Тргу браће Милић, који носи име по близанцима Бобану и Срђану погинулима 1999. током НАТО бомбардовања, као и брату Горану, преминулом од туге на годишњицу њихове смрти.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председник Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Никола Селаковић положиће пре подне венац на Споменик деци страдалој у НАТО агресији у Ташмајданском парку.
У Новом Саду градоначелник Милан Ђурић присуствоваће обележавању Дана сећања на погинуле у НАТО бомбардовању у касарни „Југовићево“ где ће бити одржан комеморативни скуп јединица из гарнизона Нови Сад, а присуствоваће му и потпредседник Покрајинске владе Бранко Ћурчић.
Челници Зрењанина положиће венце на спомен обележју у центру града, као и на спомен-чесму Славиши Кепићу, погинулом припаднику Војске Југославије, који ће добити и улицу у насељу у којем је живео.
Централне државне комеморације поводом почетка НАТО бомбардовања СРЈ одржавају се у местима која су запамћена као места највећег разарања или страдања цивила током бомбардовања, као што су Варварин, Грделица, Алексинац, Ниш, Краљево, а 2015. је одржана у Београду испред порушене зграде Генералштаба.
НАТО агресија почела је 24. марта 1999. године и трајала је 78 дана.
Према подацима Министарства одбране Србије, током ваздушне агресије НАТО убијено је 2.500 цивила, међу њима 89 деце и 1.031 припадник Војске и полиције. Према истом извору, рањено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа се води као нестало.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
Агресија је обустављена након 78 дана потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову 9. јуна, да би три дана потом почело повлачење снага СРЈ са Косова и Метохије.
Савет безбедности УН усвојио је тада Резолуцију 1244. У покрајину је упућено 37.200 војника у саставу мисије КФОР, из 36 земаља.
