Бадњи дан почиње рано ујутру сечењем бадњака који се са првим мраком уноси у кућу, а осим тога, обележава се литургијама и окупљањем породице за посном трпезом.
Назван је по сеченој грани храста – бадњаку, светом дрвету Словена.
То је последњи дан божићног поста, којим се верници припремају за прославу Божића којим се слави рођење Исуса Христа.
Бадњи дан и Божић су нераздвојни не само зато што долазе један после другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих.
Народни обичаји око Бадњег дана су доста стари и до данас се доста њих изгубило или заборавило, у различитим крајевима обичаји умеју да се разликују у неким елементима, али и поред тога ипак постоји доста заједничких обичаја који су врло слични.
Један од њих је да се уз бадњак у кућу уноси и жито како би наредна година била плодна, али и слама чиме се приноси жртва духу Христа који је рођен на слами. На Бадње вече се не спава, већ се бди и очекује свечани тренутак рођења Христовог.
Према веровањима, на Бадњи дан ништа не треба да се износи из куће.
