У хришћанству данашњи празник означава победу живота над смрћу; на богослужењима се помињу страдања Христова и васкрснуће Лазарево као гаранција за васкрсење свих верника.
Лазарева субота је сећање на догађај у Витанији, где је живео млади човек Лазар са сестрама Мартом и Маријом, који је са свим појединостима описао јеванђелист Лука. На вест о смрти Лазаревој, како је записано у Јовановом Јеванђељу, Исус је дошао у Витанију, где је његов пријатељ већ четири дана био сахрањен.
Дошао је до гроба, наредио да се склони гробни камен и позвао Лазара да изађе, што је он и учинио, сав увијен у погребне покрове, каже предање које је пренео свети Јован у свом Јеванђељу.
Овај догађај сматра се у хришћанству победом живота над смрћу и наговештај Христовог страдања и васкрсења, у коме је основа новозаветне вере.
То последње чудо Христово, који се већ прочуло по чудесним исцељењима и другим подвизима којим је потврђивао снагу потоње вере, озлоједило је јудејске свештенике и узрок је пресуде на смрт распећем коју му је у среду, у недељи страдања, изрекла јеврејска скупштина Синедрион.
Лазар је живео још тридесет година као епископ на Кипру, где га је посетила и Богородица и поклонила му омофор, њеном руком извезен.
Спомен светог Лазара Четвородневног слави се од првих дана хришћанства, а његово име је симболично и на јеврејском језику Ел-азар значи - Бог је помогао.
Његове мошти почивају данас у Цариграду, где су пренете 890. године са Кипра, односно из Китона код Ларнаке, где је стајала надгробна плоча са натписом "Христов пријатељ".
На Лазареву суботу обичај је да се носе гранчице врбе и тиме симболично представља свечани Исусов улазак у Јерусалим, када су га дочекали поштоваоци и следбеници.
У Српској православној цркви, Врбица је дечји празник, јер је Христос, према Јеванђељу, улазећи у Јерусалим рекао: "Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско".
Врбицу обично у цркву носе деца у суботу по подне да би је оставили у цркви да се на Цвети, на јутрењу, окади и очита молитва, а гранчице се после деле народу.
На тај празник се обично бере цвеће, али се не уноси у кућу, већ се држи у дворишту у посуди са водом. Цвећем се рано ујутро кити кућа, а водом у којој је стајало, умивају се укућани.
Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.
С обзиром на то да је овај празник у време ускршњег поста, црквено правило је да није добро на тај дан играти и певати.
Наравно, славска трпеза је увек посна. Данашњи празник најављује сутрашњи - Цвети, када је Исус Христос свечано ушао у Јерусалим.
Ове године, због епидемије, света богослужења прате се путем телевизијског и радио-преноса и црквених интернет-странице.
Верници могу са својим парохом да се договоре о термину причешћа у свом дому.
(РТС)
БЕОГРАД: СПЦ од данас почиње са обележавањем низа значајних празника који претходе Васкрсу: Лазареву суботу - Врбицу, Цвети, Велики четвртак, Велики петак, Велику (Страсну) суботу и сам Васкрс, 19. априла, који се слави три дана, а православни верници у Србији неће моћи у храмове све до понедељка.
Лазарева субота у народу позната је као Врбица посвећена васкрсењу праведног Лазара из Витиније кога је Исус Христос, према предању, васкрсао из мртвих после четири дана у гробу је празник славе многе породоце као крсну славу, а међу њима и патријарх СПЦ Иринеј.
На Лазареву суботу празнује се посебано и врло живописан обичај познат под именом Врбица, када се бере олистало пруће од врбе у замену за палмине гранчице, а деца носе цвеће ио звончиће.
У недељу на Цвети црква слави Улазак Христов у Јерусалим као успомену на последњи царски и свечани улазак Исуса у свети град, а православни верници у Србији неће моћи у храмове због полицијског часа.
Они су у дилеми и како да на крају седмонедељеног Великог поста прославе предстојеће празнике и Васкрс као централни догађај Христове победе над смрћу и да притом поштују мере државе, а да не одступе од традиционалних обичаја и верских начела.
Зато саговорници Танјуга који не желе да им помињемо имена, очекују да се СПЦ, с обзиром на нове околности и увођење продуженог полицијског часа викендом, огласи и упути их како да заједно са црквом дочекају највећи хришћански празник.
СПЦ је крајем марта саопштила да ће применити препоруке Владе Србије везано за вршење обреда у верским објектима и на отвореном простору без присуства верника, али да неће прекидати служење литургије, нити престати да причешћује вернике.
СПЦ је, такође, апеловала на вернике старије од 65 година, као и млађе слабијег општег здравственог стања и слабијег имунитета, да се наредних дана и недеља уздрже од доласка у храмове на богослужења. Верницима поручују да богослужења прате путем телевизијског и радио-преноса и црквених интернет-страница, а да се са својим парохом благовремено договоре о термину причешћа у свом дому.
Свештеници, иначе, по кућама причешћују старе, немоћне и болесне.
После Лазареве суботе и Цвети, уобичајено да они који су постили могу да се причешћују прва четири дана Страсне седмице и то на "пређеосвећеним" литургијама у понедељак, уторак и среду, као и на Велики четвртак када се служи литугрија Светог Василија Великог.
На Велики петак нема литургије нити причешћа, која се поново служи на Велику суботу и Васкрс.
Такође, они који су постили Велики пост могу се причестити на васкршњој литургији у пондеља и уторак, иако су мрсили на Васкрс.
На Велики четвртак Христос се са ученицима вратио у Јерусалим где је на тај дан била Тајна вечера, када је Исус установио свету тајну причешћа.
На тај дан увече, у црквама се чита 12 одломака из Јеванђеља о страдању Христовом.
Велики петак је дан Христовог страданања, када је осуђен на смрт од стране Римљана, а на наговор јеврејских свештеника и фарисеја.
На тај дан се читају Царски часови којим се на јутрењу подсећа на његово вођења на суд ка Пилату, време осуде, време крсних страдања и распећа на брду Голгота, а затим и скидања тела Христовог са крста вечерњом службом на којој се износи плаштаница на средину храма ради поклоњења Христу.
Према предању, у суботу по распећу су дошли првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба, јер су се плашили да ће неко од Христових ученика украсти његово тело и да ће тако народ поверовати да је Исус васкрсао, као што је и најављивао.
У недељу је, према веровању, Христос васкрсао из мртвих, пошто је његов гроб остао празан и тако победио смрт и свим људима даровао вечни живот.
За хришћане је празник васкрсења Христовог, празник над празницима и догађај који је пре више од два миленијума изменио историју човечанства.
На тај дан се чита традиционална празнична посланица патријарха и архијереја СПЦ свештенству, монаштву и верном народу. Код хришћана је обичај да се за Васкрс спремају обојена и шарена јаја, на којима се цртају хришћанска обележја, а верници се поздрављају са "Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!".
Иначе, јаје је симбол обнављања природе и живота.
(Танјуг)
