На овом пленарном заседању Извршног савета Унеска, потврђена је одлука Савета Унеска за глобалне геопаркове о избору Геопарка Ђердап за једног од 15 нових геопаркова у свету.
Геопаркови су јединствена, географски целовита подручја која се одликују локалитетима и пејзажем од међународног геолошког значаја, али истовремено и изузетним природним и културним наслеђем.
Геопарк Ђердап се простире на површини од 1.330 км2, обухватајући изванредне локалитете и феномене геолошког карактера.
Најупечатљивији природни феномен у Геопарку је Ђердапска клисура која је, са дужином од преко 100 километара, уједно и најдужа клисура у Европи.
Састоји се од четири мање клисуре и три котлине: Голубачка клисура, Љупковска котлина, клисура Госпођин Вир, Доњомилановачка котлина, Казанска клисура, Оршавска котлина и Сипска клисура.
Подручје Ђердапске клисуре, најдуже клисуре пробојнице у Европи, одликује се сложеним рељефом са мрежом клусура, кањона и дубоких увала, али садржи локалитете и сегменте који представљају значајна сведочанства о геолошком и геоморфолошком развоју Земље.
Зато не чуди присуство бројних крашких појава, локалитета геолошког карактера који представљају yаштићена подручија.
Ту су споменици природе "Прерасти у кањону Вратне", "Прераст Шупља стена" ,"Тунелска пећина Прераст у кањону Замне" и "Бледерија".
Посебну пажњу привлаче и заштићена подручја од локалног значаја попут споменика природе "Рајкова пећина", "Бигрена акумулација код манастира Тумане" и "Бигрена акумулација Бели Изворац" која су, поред подручја Националног парка -Ђердап обухваћена Геопарком.
Због специфичног географског положаја, благе климе и расположивих, разноликих природних ресурса, ово подручје је било миленијумско насеље неколико цивилизација, која датирају из времена мезолита , енеолита као и из римског, византијског и турског периода , а ту су и традиционалне куће, цркве и манастири.
Проглашење подручја Ђердапске клисуре и њеног залеђа - делова планинских масива Кучај и Мироч, за прво подручје у Србији које уписано на листу УНЕСКО Глобална мрежа геопаркова, резултат је вишегодишњег рада и ангажовања државних органа и стручњака.
Министарство заштите животне средине је 2014. године покренуло иницијативу за успостављање геопаркова у Републици Србији.
Крајем 2015. године формиран је Радни тим за успостављање геопарка Ђердап, који је у складу са Оперативним упутством УНЕСЦО Глобал Геопарк Нетwорк урадио апликациони досије, који је преко Националне комисије за сарадњу са УНЕСЦО достављен Секретаријату УНЕСЦО Глобал Геопаркс.
Геопарк Ђердап је успостављен на основу Споразума о сарадњи између Министарства заштите животне средине, Завода за заштиту природе Србије, ЈП "Национални парк Ђердап" и општина Голубац, Мајданпек, Кладово и Неготин, којим је предвиђено да ЈП "НП Ђердап" буде носилац активности Геопарка.
Проглашењем Геопарка Ђердап, створени су услови за развијање пракси и модела за јединствено повезивање заштите геолошког наслеђа и регионалног одрживог економског развоја овог подручја.
Проширењем листе са нових 15 геопаркова у свету, данас је у глобалну мрежу геопаркова уписано 161 подручје од изузетног међународног геолошког значаја које се простире у 44 земље.
