И све би то било лепо, због све бројнијих туриста за Моноштор и лукративно, да им срећу не кваре непоменици који на сва четири краја села, под окриљем мрака, стварају дивље депоније.
Покушавали су свашта Моношторци да би зауставили ту пошаст, свако мало их обилазе варошки комуналци и тешком механизацијом повремено уклањају отпад, али, као при зидању Скадра, оно што преко дана уклоне, преко ноћи се поново створи и околина села осване у руглу. Досетили се и мучени комуналци сомборског „Зеленила“ па пре неки дан на нетом очишћеној депонији на путу ка туристичком насељу Адице почели да саде младице, стотинак њих, да тако спрече несавесне, мислило се, Моношторце да бацају смеће иако је у селу уредно организована смећарска служба која односи, не само кућевни отпад већ и кабасти. Колико ће бити вајде, тек ће се видети.
Да је неко довољно залудан па да само из медија „повади“ наслове о утрошку новаца из градског буyета за уклањање дивљих депонија и све то сабере, силни милиони би се показали као улудо бачени јер, што сто вредних и пристојних уради, једна будала очас посла поништи. Ваљда из очаја, шта ли, тек, једном Моношторцу из месне заједнице је прекипело па је после недавног чишћења једне од депонија, оне на насипу, изиритиран обноћ баченим новим смећем, засукао рукаве, навукао рукавице и кренуо у детективски подухват претурања по нимало привлачном грдилу. Сеоски еколошки Шерлок Холмс је брзо дошао до „корпус деликтија“, односно контролног задатка из енглеског језика основца Марка Б., а продуженом „истрагом“ се утврдило да, не претерано добар „урадак“, није из сеоске школе. Пошто је форензика Моноштораца ограничена, у помоћ су позване друштвене мреже и постављена је фотографија тог контролног, па ако у интернетској галаксији сама наставница или који од родитеља препозна просветарски параф, лако ће се наћи и починитељ. Ако га већ нико није казнио, а пост фестум то и не може, бар да „пукне брука“.
М. Миљеновић
