Када се бројке преведу на дневни ниво, то значи да се сваког дана дијагностикује 20 новооболелих, а битку с том тешком болешћу изгуби 12 људи.
Истраживања показују да је у Србији од 1999. до 2009. године број оболелих од карцинома плућа повећан за око 30 одсто, а суморна статистика могла би се променити само превенцијом и раном дијагностиком. Начелница Дневне болнице за лечење малигних болести плућа, Клинике за пулмологију КЦС прим. др Наталија Самарџић каже да карцином плућа јесте најсмртоноснији, али да је то и једини карцином који се може превенирати јер су главни фактори ризика пушење, генски фактори, аерозагађење.
- Доказано је да пушење уз аерозађења узрокује појаву карцинома плућа, при чему је јасно доказала зависност између попушених цигарета, година пушачког стажа. Код пацијената који имају дужи пушачки стаж, четири до пет пута је већа вероватноћа појаве карцинома плућа - каже Самарџић за Танјуг. Она је указала на то су у већем ризику да добију карцином плућа дугогодишњи пушачи, особе које имају хроничну опструктивну болест плућа, пацијенти који имају позитивну породичну анамнезу - некога у породици који је имао неки малигнитет.
- Раније су шансе за дуг живот имали пацијенти којима је болест откривена у раним фазама. Последњих петнаестак година имамо продор нових врста терапија које отварају могућност да се ова кобна болест сврста у болест хроничног типа - каже Самарџић и подсећа на то да су лекови за болеснике који су већ у узнапредовалим фазама или су на плућима метастазе, све ефикаснији и да пацијенти на њих добро реагују.
У ту терапију спада молекуларна терапија - персонализована или таргет терапија, где се на на основу генетског профила пацијената, утврђује да ли имају рецепторе да би се могла применити молекуларна терапија.
- Уверавања која смо добили од надлежних, да су лекови за најчешћи и најсмртоноснији канцер - карцином плућа, приоритет за РФЗО, нас охрабрују. То нам даје наду да ће у најскорије време бити стављени на позитивну листу, јер се уз помоћ тих лекова, данас са карциномом плућа може живети - закључила је она.
Институт за плућне болести Војводине у Сремској Каменици у јануару ове године добио је најсавременију терапију за лечење рака плућа, а прва пацијенткиња већ је започела лечење. У питању је донација за 20 пацијената, који ће овом савременом имунотерапијом моћи да се лече у наредне две године. Начелник Одељења за дијагностику и терапију карцинома бронха и Центра за клиничка испитивања доцент др Бојан Зарић каже да је реч о револуционарној терапији у лечењу карцинома плућа, с резултатима које нико није очекивао.
- Лек је у рутинској примени у свету већ две године, кроз клиничке студије и клиничку праксу. Резултати су показали да по први пут имамо 20 одсто пацијената с метастатским раком плућа, који живе дуже од пет година, а до сада је таквих пацијената било од један до два одсто. Најновија истраживања показала су да је преживљавање 30 месеци, односно две и по године, а пре ове терапије то је било од седам до девет месеци. Овај лек је револуција у лечењу рака плућа - каже начелник Одељења за дијагностику и терапију карцинома бронха и Центра за клиничка испитивања Клинике за пулмолошку онкологију Института за плућне болести Војводине доцент др Бојан Зарић.
У оквиру клиничких испитивања овај лек се примењивао у Институту од пре три године и др Зарић каже да су вероватно установа с највише искуства у Србији у примени ове терапије.
- Током три године имали смо око 30 пацијената на имунотерапији и код свих је одговор на трапију био у складу с очекивањима, а сада је први пацијент добио лек - казао је др Зарић.
Нови лек за карцином бронха добиле су четири установе у Србији, за укупно 60 пацијената, а Институт у Сремској Каменици добио је дозе за лечење 20 оболелих током две године. Др Зарић каже како је у питању донација фармацеутске компаније и да се, осим у клиничким испитивањима, ова имунотерапија рака плућа код нас до сада није примењивала. Терапија је намењена пацијентима који имају неситноћелијски карцином бронха у метастатском стадијуму проширености, односно у стадијуму 4. Пацијентима се пре добијања терапије ради и посебна врста генетског тестирања, где се тестира експресија ПД-Л1 рецептора на ћелијским мембранама.
Годишње 1.500 новооболелих у Војводини
Србија је по учесталости рака плућа друга у Европи, после Мађарске. Само у Институту се сваке године дијагностикује 1.200 новооболелих од рака плућа свих форми, што је стотину месечно, а у целој Војводини годишње има око 1.500 нових случајева. Неситноћелијски карцином бронха има око 1.000 пацијената, њих око 200 има ситноћелијски, а остали имају друге врсте рака плућа.
- Да би се добио лек, мора да буде више од 50 одсто позитивних ћелија, јер је тада терапија ефикасна у пуном смислу. Значи, терапију неће добити сви са дијагнозом карцинома бронха, већ само они који имају позитиван рецепторски статус. Од свих пацијената с тим карциномом, око 40 одсто пацијената има експресију већу од 50 одсто - наводи др Зарић.
Лечење рака плућа зависи од стадијума проширености и од тога је зависила и врста терапије. За оне који се открију у раном стадијуму, основна терапија је операција, уколико је могућа. У каснијим стадијумима, лечење подразумева зрачење и хемиотерапију, само хемиотерапију или пак најновију циљану, молекуларну терапију, која се примењује код малог броја пацијената, и то оних који имају одређену мутацију.
- Ова терапија се ради и код нас, али не код свих пацијената, јер немамо све групе лекова. Има лекова из домена циљане терапије, али не у довољној мери - казао је др Зарић.
Како наводи, захваљујући Покрајинском секретаријату опремљени су Кабинет за бронхоскопију и Центар за молекуларну генетику карцинома бронха, који је прошле године комплетиран и у коме се детектују све мутације које постоје. У том Центру се ради и тестирање којим се одређује да ли пацијенти могу да добију нови лек.
- Дијагноза болести сада укључује тип, подтип, као и рецепторски и генетски статус тумора. Тако дијагноза овог рака гласи неситноћелијски карцином бронха, сквамозни или адено, ЕГФР негативан, АЛК негативан, ПД-Л1 позитиван више од 50 одсто, с метастазама у четвртом стадијуму. Тек у том случају пацијенти могу да добију терапију новим леком, али и да нису раније лечени од рака, односно да нису добили специфично антитуморско лечење, да немају ни прикривене имунолошке болести и да имају добру крвну слику - објаснио је др Зарић.
Љ. Петровић
