Додељивањем ове награде ПКС потврђује настојање да се што квалитетније и успешније повежу привреда и наука и афирмишу научна и иновативна решења применљива у привреди, рекао је саветник председника ПКС Мирослав Милетић.
Како је истакао, ово је прилика да се конкретно подржи напор и посвећеност упорних, вредних и храбрих људи који кроз неизвестан и тежак процес истраживања и развоја са веома скромним ресурсима проналазе решења изазова са којима се суочавамо не само на националном, већ и на глобалном нивоу.
"Желимо да најбољима одамо признање што су, користећи своје знање и умеће, дали конкретан допринос унапређењу у различитим областима, као што су управљање природним ресурсима, саобраћај, управљање енергијом, заштита животне средине, медицина", додао је Милетић.
Председник жирија професор Драган Ђуричин је рекао да је наука најважнији фактор укупног развоја, али да је треба применити и додао да је то заједничка мисија академске заједнице, универзитета, Привредне коморе.
"Наша мисија је и да препознамо и друштву препоручимо најбоље. И ове године то смо учинили", рекао је он.
За награду је конкурисало 28 радова из области медицине, машинства, електротехнике, техничких наука, саобраћаја, телекомуникација, грађевинарства, архитектуре, економије, туризма, фармације, драмских и примењених уметности са универзитета из Београда, Крагујевца, Ниша, Новог Сада и Приштине.
Награђени су Иван Д. Ивановић, Саобраћајни факултет у Београду, за докторски рад "Моделирање оптерећења уличне мреже за различите временске прилике", Данило С. Фурунџић, Архитектонски факултет у Београду, за докторски рад "Дефинисање модела оцене исплативости планираних урбанистичких параметара стамбено-пословних зона Београда".
Такође, награђени су и Бранко М. Буквић, Електротехнички факултет у Београду, за докторски рад "Реконфигурабилни и подесиви ефикасни појачавачи снаге за предајнике телекомуникационих уређаја", Бојана В. Јовановић, Факултет организационих наука у Београду, за докторски рад "Систем менаџмента енергије у прерађвачкој индустрији у Србији", Саша Р. Павловић, Машински факултет у Нишу, за докторски рад "Истраживање оптималних параметара соларних параболичних концентришућих пријемника топлоте са аспекта примене у системима полигенерације".
Међу награђенима су и Александра Дебељковић Митровић, Машински факултет у Београду, за дисертацију "Мека контактна сочива на бази хидрогелова и наноматеријала", Наташа Б. Сарап, Факултет за физичку хемију у Београду, за дисертацију "Праћење дистрибуције радионуклида 90ср у пољопривредном земљишту и биљним културама методом спектрометрије бета зрачења", Ана Ђурић, Фармацеутски факултет у Београду, за дисертацију "Ефекат дисулфирама на механизам репродуктивне субакутне токсичности етанола и/или кадмијума код мужјака пацова".
Награђени су и Милутин М. Пејовић, Грађевински факултет Универзитета у Београду, за дисертацију "Геостатистицал моделинг оф геоћемицал вариаблес ин 3Д" и Данијела Цветковић, Природно - математички факултет Универзитета у Крагујевцу, за дисертацију "Улога молекуларних механизама неоангиогенезе као тумор маркера у индивидуализацији терапије пацијената са карциномом дојке".
Награду за најбоље докторске дисертације први пут је доделила Привредна комора Београда 1968. године, а Привредна комора Србије наставила је педесетогодишњу традицију Привредне коморе Београда у награђивању најбољих научих радова који имају апликативну улогу у унапређењу привредног амбијента и повезивању науке и привреде.
