Професорка тог факултета Виолета Беширевић је рекла да је, од када су медицинска наука и медицинска технологија учиниле трансплатацију органа стварном и могућом, основно питање које се поставља како обезбедити довољан број органа потребних за трансплатацију и на тај начин продужити што више живота.
Она је навела да регенеративна медицина, која би омогућила стварање вештачких органа и на тај начин решила проблем недостатка органа, тренутно није довољно развијена.
Због тога нам остаје да једни другима помажемо и због тога је донација органа за сада једини начин обезбеђивања довољног броја органа за трансплатацију, нагласила је Беширевић.
Декан Правног факултета Универзитета Унион у Београду Небојша Шаркић је рекао да су слобода и здравље вредности које, када их имамо, не ценимо довољно.
Навео је да је био прилично разочаран када је на том факултету први пут требало да се потпишу донорске картице јер је, додао је, број студената који се определио за то био „застрашујуће мали“.
Сматрао сам да је то можда резултат недовољне информисаности или пропуста у организацији факултета, али тек касније сам схватио да је то ипак, нажалост, резултат једног озбиљног проблема - традиционалног, религијског, па можда и обичајног, концептуалног приступа према овој теми коју морамо много озбиљније схватити, рекао је Шаркић.
Професор медицинског права на Правном факултету Универзитета Унион Јелена Симић је рекла да је нови Закон о пресађивању људских органа, чак и пре него што је усвојен, изазвао доста контроверзи у јавности и истакла значај донирања органа.
Основни циљ овог скупа је афирмација донирања органа и жеља да разјаснимо грађанима да нема потребе да се боје да, у случају да потпишу донорске картице или изјаве да желе да буду донори, лекари неће одреаговати на прави начин, рекла је она.
