Ђорђевић је подсетио на то да је недавно отворено Прихватилиште за све жртве трговине људима у Србији.
– Као друштво, учинићемо све да бисмо такву појаву искоренили. Нажалост, она и даље постоји, жртве су и мушкарци и жене, нажалост и деца, али ми смо свакако дужни да обратимо пажњу и да им на неки начин помогнемо да изађу из свега тога са што мање последица – рекао је Ђорђевић.
Казао је да је Сигурна кућа у Новом Саду пример функционалне Сигурне куће, и додао да ће држава помоћи у превазилажењу проблема које имају, почев од рампе, која ће врло брзо бити постављена, али и у санирању крова.
Пошто су привремени станари Сигурне кући и двоје малишана који ове године крећу у први разред основне школе, Ђорђевић им је поклонио прибор за школу, пожелевши им све најбоље и да забораве све лоше што су доживели.
Име и презиме, а не иницијали
Министар је навео да је поборник тога да се јавно каже о коме се ради када је у питању починилац породичног насиља, а не да се „скрива” иза иницијала.
– Осим што треба да одговарају пред законом, мислим да сви требају да знају о коме се ради, сви који су у његовом окружењу требају да знају о коме се ради, а не да их кријемо иза иницијала, и мислим да ће то њима бити највећа казна – рекао је Ђорђевић.
На молбу да прокоментарише то што се стиче утисак да се породично насиље не смањује без обзира на законе и изрицање мера, Ђорђевић је казао да је то последица лошег периода који је иза нас и непосвећености том проблему.
– Раније смо као друштво избегавали да признамо да тако нешто постоји. Сматрам да то можемо искоренити једино уколико данас причамо о томе – навео је министар, и додао да није довољно да се само пишу закони већ и да се превентивно делује.
По његовим речима, на то се превентивно може деловати кроз образовање и културу. Како каже, у решавање тог проблема потребно је да се укључи цело друштво – држава, медији, грађани...
Годишње око 100 могућих жртава
– Годишње се у Србији препозна преко 100 могућих жртава трговине људима, а сматра се да је то само део особа које су у ризику да постану жртве, или су већ експлоатисане. Статистика показује да су у случају радне експлоатације и експлоатације у циљу вршења кривичних дела, жртве најчешће мушкарци, а у случајевима сексуалне, број жртава мушког и женског пола је уједначен. Сваки датум који обележава борбу за људска права и подсећа на жртве кршења тих права прилика је да се јавност Србије подсети на оне грађанке и грађане за чија права морамо да се боримо сви заједно, као појединци, друштво и држава – поручио је Ђорђевић.
– Потребно је да више причамо о томе – казао је Ђорђевић.
Навео је и да се сигурне куће суочавају с две врсте проблема, од којих је један недовољни капацитети, а други се тиче броја запослених.
– Поборник сам тога да се одреди минимум у запошљавању, али и да се направи простор да се у складу с капацитетом те куће запошљавају људи повремено или привремено на одређено време када за тим има потребе – додао је Ђорђевић.
Осим министра Ђорђевића, у посети су били и в. д. помоћника министра Нина Митић и министрова посебна саветница Ана Ђокић.
Међународни дан сећања на трговину робљем и њено укидање установиле су Уједињене нације 23. августа 2004. године, у знак сећања на побуну заробљенх Африканаца на подручју данашњег Хаитија, а с циљем подизања свести о проблему трговине људима.
Е. Д.
