Др Јосифовски каже за “Дневник” да ова прва пресуда у корист узбуњивача доноси бенефит и узбуњивачима, али и држави, “јер од узбуњивача нема бољих контролора, што је предност у борби против корупције и други покушаји ће бити сасечени”.
Ово је велика прекретница у правосуђу и најављује нови почетак у судској пракси, као и политичку вољу да се то деси. Тужио сам Министарство здравља, Агенцију за борбу против корупције, Основно и Више јавно тужилаштво и полицију, а суд је пресудио да су нечињењем мене довели у неповољнији положај у односу на друге узбуњиваче, као и да су учествовали у заташкавању афере - прича др Јосифовски који је и члан удружења “Доктори против корупције”.
Сада је у припреми увид у све списе из тужби које сам подносио, а следећи потез му је да поново покрене радни спор, како би добио надокнаду за све године које није радио.
Ова пресуда јесте сатисфакција, али планирам и поступак против свих који су извршили кривично дело у афери Хитне помоћи и који су учествовали у прогону. Да је ова афера решена, не би било ни афере трговином листама чекања за зрачење на Институту за онкологију Војводине у Сремској Каменици, што је пријавила др Бојана Бокоров, где нису санкционисани они који треба да буду, нити би било афере у Краљеву с повећаном смртношћу пацијената на дијализи. И сада погребници долазе пре Хитне помоћи, јер је то уносан бизнис. Зашто би га неко прекинуо, ако нико није кажњен, истиче др Јосифовски.
Његова борба почела је пре 12 година, када је био директор Градског завода за хитну медицинску помоћ у Београду. Пацијенти су се жалили заштитнику права пацијената да погребници долазе пре екипе Хитне помоћи или заједно с њима.
Посумњао сам да се иза свега крије нешто страшно, јер на позиве првог реда хитности, а то су животно угрожени људи, помоћ се или није пружала или се пружала касно. Служба за аналитику утврдила је како се позивају увек исти лекари, међу којима су предњачила двојица, без обзира на то где су се они тада налазили, а било је ближих екипа. Као директор Хитне помоћи о томе сам прво обавестио Министарство здравља, али тадашњи министар др Томица Милосављевић није реаговао. Пошто нисам желео да се то дешава људима и да сносим одговорност, на конференцији за медије обавестио сам јавност о дешавањима, јер је по мени то био криминал, прича др Јосифовски о догађајима из 2006.
Министар здравља Златибор Лончар састао се јуче с Борком Јосифовским и понудио му да буде део тима Министарства здравља који се бави спречавањем корупције у здравству. Он је указао на то да огромна већина лекара ради одговорно и савесно свој посао, али да има појединаца који имају “другачије интересе” и да је циљ државе и министарства да их “извуче из система и стави на стуб срама”, да буду процвесуирани и кажњени.
Лончар је обећао да ће лично потписати кривичне пријаве за све здравствене раднике за које постоје докази да су умешани у корупцију, без обзира на то да ли се то десило пре десет, петнаест година или пре десет дана.
Не пада ми на памет да будем министар здравља и да будем глув на такве појаве. Огромна већина људи који раде у здравству, ради свој посао најбоље што може, нагласио је министар.
Јосифовски се захвалио министру здравља што је позвао узбуњивач, истакавши да ће размислити о понуди да буде део тима.
Министарство је након тога послало Комисију за ванредни стручни надзор која је од 53 случаја утврдила да је у осам требало да се ради реанимација, а није, и то у једном случају изричито, а у седам “не може да се каже да није требала реанимација”, као и још осам случајева где не постоји документација. Међутим, није спроведена истрага, а јавно тужилаштво се прогласило ненадлженим.
Пословни уговори с погребним предузећима склопљени су још 90-их година. Доктори су узимали новац од погребника и у извештају погребна предузећа наводе који доктор их је упутио на те људе, а увек су то исти погребници и исти лекари. Одмах сам смењен с места директора Хитне помоћи, и то телефоном, зато што сам “узнемирио јавност и угрозио рад Хитне помоћи”. На моје име је бачена љага, јер је у појединим медијима представљаено да сам, чувајући фотељу, неосновано оптужио колеге, иако је Министарство прописало хитне мере да се овакви случајеви више не би дешавали и да су за два доктора направила пропусте у раду, наводи др Јосифовски који је смењен 20. септембра, а решење никад није добио.
На послу је после тога био суочен с провокацијама, добијао анонимне претње, па и претње смрћу и њему и породици, али полиција није раговала јер су претње биле са сакривеног броја. Узео је неплаћено и годину дана био у Судану, а по повратку је радио на терену, па је премештен на централу, да одговоара на позиве. У Хитну помоћ је стигао факс с наводном пријавом пацијента да га је једна докторка из Хитне помоћи саветовала телефоном да оде у њену приватну ординацију, што је приписано њему.
Од тада не радим, осим по позиву као консултант у приватним ординацијама, а ја имам две специјализације и једну субспецијализацију и био сам сарадник за последипломске студије на факултету. Касније сам сазнао да тог факса, односно документа нема у архиви Министарства здравља, прича Јосифовски.
У претходних 12 година Јосифовски је поднео многе пријаве и покретао судске поступке, па и против Агенције за борбу против корупције, али их је Тужилаштво одбацило. Полиција је нашла да је он злоупотребио положај, јер су медицинским техничарима плате исплаћиване по коефицијенту већем од оног који прописује Одредба, иако он као директор коефицијенте није мењао.
Истрага против мене била је 9. марта 2016. и обухватала је и два директора који су ме наследили и које сам пријавио за тешке махинације, али смо сви ослобођени. Зато сам тужио и тужиоца и Агенцију и полицију и Министарство здравља, јер нису радили свој посао, служили су се криминалним радњама и заташкали су аферу - објашњава Јосифовски и додаје како све ово показује да је у питању криминогена мрежа која делује у оквиру државног система и не дозвољава да се правда спроведе.
Љ. Петровић
У следећем броју: Нема кривца зс трговину листама чекања на зрачење
