За три конкурсне линије стигло је 320 пријава, од тога је подржано 220 пројеката.
Уговоре је представницима медија уручила покрајинска секретарка за за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама Драгана Милошевић. Према њеним речима 2016. године за ову намену Покрајинска влада је располагала буџетом од 260 милиона динара, док је ове године ту сврху издвојено 490 милиона динара.
- За овај модел финансирања 2016. године, наследили смо буyет од 14 милиона динара, а ове године додељујемо 90 милиона динара - навела је Драгана Милошевић. - Тиме смо показали одговорност, пре свега за несметано објављивање листова и часописа на мењинским језицима. Секретаријат који водим се доследно држао принципа помагања и финансирања медија с територије Војводине пре свега оних из мањих средина, помажући им да опстану нарочито када многи немају могућности да се финансирају на друге начине. Пример за то је непрекидна подршка за 22 листа на осам мањинских језика чији оснивачи су национални савети националих мањина.
Драгана Милошеић је поручила запосленима у медијима да наставе пожртвовано раде, да извештавају благовремено, објективно и истинито, јер су много допринели за информисање грађана за све области рада и живота.
„Дневник” реализује четири пројекта
Уговоре путем којих ће лист „Дневник” реализовати четири пројеката: „Куће у Војводини у којима су рођени или су живели наши великани”, „Војвођанске пијаце у фокусу”, „Пољопривреда - развојна шанса Војводине”, „Мултинационална села – живот у Војводини”, уручени су генералном директору „Дневник Војводина преса” (ДВП) Сандри Малишић.
Наши новинари ће се кроз бројне текстове бавити темом заштитом културних добара, односно представи како се чувају родне куће знаменитих Војвођана. Представићемо специфичности пијаца у малим местима, сеоске вашаре, сточне пијаце, тезге на којима се продају органски производи и производе мањих газдинстава, занатлија. Писаћемо о фармама, домаћинствима људи који су путем подстицаја успели да подигну засаде воћа, подигну пластенике, узгајају стоку, оснују живинарске фарме. Указаћемо на проблеме са којима се села у Војводини суочавају, незапосленост, инфраструктурни проблеми, одлив омладине у већа места и начинима како се села боре да се проблеми превазиђу. Утом серијалу ће се, пре свега, представити мултиетничка војвођанска села.
За конкурс за унапређење професионалних стандарда ове године је издвојено десет милиона динара и подржано је 32 пројекта од укупно 41 колико их је пристигло на адресу секретаријата. Тим конкурсом јачаће се професионални и стручни капацитети, подизаће се и ново новинарске писмености. Када је реч о другој конкурсној линији која се односи на подршку осетљивим групама, која је намењена за унапређење и побољшање програмских садржаја штампаним и електронским медијима који објављују информације на знаковном језику, Брајевом писму и на друге начине. За те пројекте пристигло је 16 пријава, а подржано је 12,а издвојено десет милиона динара. Најобимнија подршка намењена је за конкурс за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања. Ове године је подржано 176 пројеката у укупном износу од 70 милиона динара. Овом конкурсу припадају пројекти који се баве очувањем српског културног националног идентитета, идентитета свих националних мањина, пронаталитетном политиком, заштитом животне средине, бриге о здрављу и породици као и односом према угроженим друштвеним групама.
У име издавача новина „Рускоселски гласник” Шандор Талпаи објаснио је да је реч о регионалном листу, који излази у 1.200 примерака, четири до шест пута годишње.
- У кикиндској општини не постоји медији на мађараском језику, а специфичност ових новине је што су уједно и на српском - казао је Талпаи и додао да је тај медиј по конкурсу добио 150.000 динара. - Гласник излази 25 година и у последње време имамо подршку локалне самоуправе, покрајне и мађарског националаног савета, што нам изузетно значи.
Бранимир Контић из Хрватског удружења новинара „Кроњуз„ и „Кроинфо„ истакао је да због турбуленција које се дешавају у медијском простору, чак и у западној Европи, одрживост медија све више наилази на изазове, посебно на малом тржишту у Србији. Зато су овакве субвенције од понекад пресудног заначаја.
С. Ковач
