Рок за упис те својине био је прво крај 2013. године, али је одонда мењан неколико пута, тако да је последњи – 31. децембар ове године.
Републичка дирекција за имовину успоставила је Регистар непокретности у јавној својини као један од предуслова за почетак вођења евиденције те својине применом електронских средстава за достављање, обраду и складиштење података.
На тај начин би имовина коју поседује држава требало да буде на једном месту и уједно увек доступна Влади Србије и општинама када желе да реализују пројекте у привреди или донесу одлуку о другачијој намени јавне својине.
Директор Републичке дирекције за имовину Јован Воркапић објашњава да успостављање Регистра подразумева преузимање конкретне одговорности сваког корисника за тачност, свеобухватаност и ажурност података из посебних евиденција непокретности у јавној својини које воде и достављају Дирекцији. Тај процес, како је истакао, треба да буде континуиран, а не готов једном заувек јер су промене у броју и врсти непокретности свакодневне.
Као посебан проблем стручњаци истичу – а на њега указује и Савет за борбу против корупције – непостојање казнене одредбе у Закону о јавној својини за она правна лица и одговорно лице које у задатом року не води евиденцију о стању и кретању средстава у државној својини коју користи и ако у прописаном року не достави податке о непокретностима које користи.
То је у Закону о средствима у својини Србије, који је важио док Закон о јавној својини није усвојен, постојало.
Половином прошле године у јединственој евиденцији непокретности којима је власник држава Србија било је укупно евидентирано 16.590 јединица, укупне вредности 182,8 милијарди динара.
Груба процена је, рекао је тада за наш лист Воркапић, да је заправо евидентирано тек нешто између седам и десет процената јединица државних непокретности, уз напомену да ће тим темпом до краја прошле године бити евидентирано безмало две трећине укупне државне имовине.
Устврдио је и да евидентирана вредност није реална јер многе непокретности нису уведене у пословне књиге корисника.
Државна ревизорска институција је још пре две године упозорила на то да држава и даље нема податка о својој имовини, а пре неколико дана на то је указао и Савет за борбу против корупције, који се бавио евиденцијом непокретности Града Београда.
Савет је сачинио извештај о томе и доставио га Влади Србије и Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, наглашавајући да то чини због важности упостављања јединствене и тачне евиденције имовине, што је предуслов да располагање имовином у јавној својини буде транспаретно, чиме се смањује могућност за корупцију.
Савет је указао на то да се подаци о евиденцији непокретности Града Београда добијени од Републичке дирекцији за имовину, која води јединствену евиденцију непокретности, разликују од оних добијених од надлежних органа Града Београд – Секретаријата за имовинско правне послове и Службе за катастар непокретности.
И поред утврђене методологије, ти подаци се значајно разлику, што упућује на закључак да нема праве и поуздане евиденције о имовини у јавној својини, не само Града Београда већ целе Републике. Савет је на примеру Града Београда, анализом обимне документације, утврдио непостојање јединствене и проверене евиденције о врсти и вредности непокретности Града, којима се дискреционо управља у уском кругу људи, наводи се у извештају Савета за борбу против корупције.
Чињеница да се и након три године од задатих рокова за успостављање јединствене базе података о имовини у јавној својини није одмакло од почетка, поручују у наставку из Савета, намеће озбиљно питање одговорности обвезника задужених за спровођење Националне стратегије за борбу против корупције из те области, као и институција које имају надзор над њиховим радом,
Љ. Малешевић
